Prošlo je 30 godina od objavljivanja prvog izdanja Hazarskog rečnika – romana u 100.000 reči Milorada Pavića (1929 – 2009). Od te 1984. godine do sada roman je imao milionske tiraže u eks-Jugoslaviji i Srbiji, a preveden je na 36 jezika u 103 zasebna klasična, digitalna i audio izdanja. Roman koji u obliku rečničkih odrednica govori o tri religije – hrišćanstvu, judaizmu i islamu, o iščezlom Hazarskom carstvu, o srednjevekovlju, baroku i modernom dobu, o snovima i Lovcima na snove, proglašen je od svetske književne kritike „prvim romanom XXI veka“ i spada u neliniearnu književnost.

Širom sveta od Njujorka do Moskve igraju se pozorišne predstave po ovom romanu, prave se performansi, izložbe inspirisane knjigom, osnivaju klubovi ljubitelja Pavićevog dela, roman se proučava na književnim katedrama u svetu, pišu se master i doktorske teze, crtaju stripovi, osnivaju fejsbuk stranice od strane čitalaca.

Povodom 30 godina od prvog izdanja Hazarskog rečnika (1984) i pet godina od smrti Milorada Pavića, grčka Elefterotipija (ΕΛΕΥΘΕΡΟΤΥΠΙΑ) je ceo svoj oktobarski književni dodatak Biblioteke (ΒΙΒΛΙΟΘΗΚΗ) posvetila ovom srpskom piscu.

U podlistku pod naslovom Građevina sfera atinske novine su donele na četiri strane tekstove grčkih kritičara, slike osam prevedenih Pavićevih knjiga, članak o uspehu Hazarskog rečnika u Kini, odlomke iz knjige Dva lepeze iz Galate koja je pred izlaskom iz štampe, kao i specijalno naručeni tekst za ovu priliku od Gorana Petrovića, naslovljen kao Akustika sfera.

http://www.enet.gr/?i=news.el.article&id=450462      

• www.svpressa.ru

IZABRANA DELA MILORADA PAVIĆA U 10 KNjIGA

Izdavačka kuća „Vulkan“ je za Sajam knjiga u Beogradu 2014. objavila Izabrana dela Milorada Pavića u 10 knjiga. Izdanje je dostupno u broš povezu i kao komplet u koži. Urednik izdanja, prof.dr Aleksandar Jerkov, odlučio se da objavi pet zbirki priča pod naslovom: Beogradske priče, Mediteranske priče, Mali je svet, Srpske priče i Poslednja priča; kao i romane Hazarski rečnik, Predeo slikan čajem, Unutrašnja stranu vetra, Unikat i Poslednja ljubav u Carigradu (jednotomno), Drugo telo i Veštački mladež (jednotomno).

U ovom izdavačkom poduhvatu učestvovao je i Legat Milorada Pavića (Jasmina Mihajlović). Neobični dizajn korica za broš izdanje uradio je Nebojša Zorić, dok se o „starinskoj“ opremi kožnog poveza bavio Dejan Jovanović.  

Autobiografski putopis Jasmine Mihajlović Na obali Hazarskog mora (Laguna 2014), ove godine izlazi u Bakuu, na azerskom jeziku, zatim u Gruziji, na gruzijskom, gde će autorka krajem maja meseca biti gost Sajma knjiga u Tbilisiju, a prevod na ruski njene knjige objavljuje petrogradska „Amfora“.

Luksuzni azerbejdžanski književni časopis „Kitabči“ („Knjižara“) u decembarskom broju doneo je na naslovnoj strani sliku bračnog para Pavić – Mihajlović, dok je u samom magazinu osam stranica posvećeno ovom književnom paru i njihovoj prozi. Uz intervju datom azerskom piscu Selimu Babuloglu, štampani su odlomci iz knjige Na obali Hazarskog mora.

Autobiografska proza Jasmine Mihajlović „Na obali Hazarskog mora“ (Laguna) objavljena je na azerskom jeziku u prevodu Ajnur Tabrizli. Izdavač je Centar za prevodilaštvo pri Vladi Republike Azerbejdžan

„Xəzər dənizinin sahillərində“ je lepo i pažljivo dizajnirana knjiga, sa fotografijama J. Mihajlović i M. Pavića. Na samom kraju je data i fotografija Pavićevog spomenika u beoradskom Tašmajdanskom parku koju je podigao Azerbejdžan i poklonio je piščevom rodnom gradu – Beogradu.

U Nacionalnoj biblioteci Buenos Ajresa održano je književno veče posvećeno prozi Milorada Pavića i Dina Bucatija. Na predavanju posvećenom književnoj fantasticu i svetu, govorili su iz Srbije – prof. Aleksandar Jerkov i Ksenija Vulović, dok je s argentinske strane učesnik bio Osvaldo Galone (Osvaldo Gallone).

U neobičnom prostoru, galeriji, u „Legatu Milića od Mačve“, održano je 12. maja pred prepunom salom književno veče posvećeno srpskom i azerbejdžanskom izdanju knjige Jasmine Mihajlović, „Na obali Hazarskog mora“, kao i predstavljanje „Legata Milorada Pavića“. Na promociji su osim autorke govorili Ljubiša Đidić i Nebojša Lapčević. Prezentaciju je pratio film o Miloradu Paviću.