Преводи, издања и позоришне представе
Током 2010. и 2011. године широм света појавила су се нова или обновљена издања књига Милорада Павића. Реч је о двадесет превода. Тако су у Русији изашли романи Предео сликан чајем, Унутрашња страна ветра, Последња љубав у Цариграду, Кутија за писање, Звездани плашт, Друго тело и збирка приповедака Разнобојне очи. У Америци су се у оквиру Киндл електронских издања на amazon.com појавили Уникат, Плава свеска и Друго тело, а током јесени се очекује мултимедијално издање Хазарског речника које ће сада бити доступно широм света у дигиталној форми.
Словаци су у оквиру издавачке куће “Slovart” штампали Предео сликан чајем и Вештачки младеж. Грци су објавили збирку прича Две лепезе из Галате, а у Вилнусу, у Литванији изашао је Хазарски речник. Азербејџан је објавио Хазарски речник, јубиларно издање, са сликом споменика Милораду Павићу у Ташмајданском парку.
Чеси су Хазарски речник пустили у слободну продају само као женски примерак, док се мушка верзија може наручити једино преко интернета.
Грузијци су у Тбилисију издали Унутрашњу страну ветра и Хазарски речник, док су Турци обновили Хазарски речник штампајући га сада као андрогино издање (уједињени мушки и женски примерак) са ауторовим предговором.
Интересантно је појављивање Хазарског речника у Индонезији, кога је пратила бурна књижевно-пиратеријска прича.
У Србији је по питању Павићевих књига потпуно друга ситуација. Због непримерено дугог трајања оставинске расправе изазваног реформом судства, до сада је објављено једино ново издање Кратке историје Београда и Павићев превод Пушкиновог “Евгенија Оњегина”, док ће се до краја године коначно појавити у издању Завода за уџбенике Хазарски речник, Унутрашња стране ветра и Друго тело, романи којих већ више од годину дана нема на матерњем језику!
Слична српско-светска ситуација је и са Павићевим постхумним позоришним животом. Присутан је свуда, сем у Србији. Током 2010. и 2011. изведене су премијере у Москви, Букурешту и Приједору. Москва је у форми мјузикла извела драму Кревет за троје, Театар Мик из Букурешта је драматизовао Звездани плашт, док је Градимир Гојер, сарајевски редитељ, поставио у Приједору представу Петкутин и Калина – Play Pavich, засновану на драматизацији целокупног Павићевог дела.
Интересантан је и мултимедијални руски пројекат Хазарски речник – уживо, представљен на Сверуском фестивалу науке у Москви ове године. То је концепт приласка овом роману са модерног лавиринтског становишта који подразумева архитектуру, компјутерске игре, позориште, филм, музеолошки прилаз, итд. Видети: „Живой Хазарский Словарь„
