JASMINA MIHAJLOVIĆ KAO POČASNI GOST OTVORILA 17. MEĐUNARODNI SAJAM KNjIGA U TBILISIJU
Krajem maja Jasmina Mihajlović je pet dana boravila u glavnom gradu Gruzije – Tbilisiju, na poziv izdavačke kuće „Intelekti“ koji je u okviru projekta Pavić na gruzijskom objavila ukupno sedam knjiga, pre svega reizdanja knjiga Milorada Pavića, kao i knjigu Mihajlovićeve, Na obali Hazarskog mora. Objavljeni su romani: Hazarski rečnik, Unikat, Drugo telo, Predeo slikan čajem, Poslednja ljubav u Carigradu, Sedam smrtnih grehova, a očekuje se uskoro i izlazak Unutrašnje strane vetra i Kratke istorije Beograda. U ovom izdavačkom poduhvatu je učestvovalo trinaestoro ljudi – prevodioci, urednici, dizajneri. Glavni urednik projekta Pavić na gruzijskom je poznati gruzijski pisac i dobitnik mnogih nagrada, Zviad Kvaratshelia.
REIZDANjE HAZARSKOG REČNIKA U FRANCUSKOJ
U Parizu je kod izdavača ''Novi Atila'' (Le Nouvel Attila) u prevodu Marije Bežanovske izašlo novo izdanje ''Hazarskog rečnika''. Pavićeva svetska slava je i počela iz Francuske kada je tadašnji izdavač ''Belfon'' (“Belfond”) 1988. prvi u inostranstvu štampao ovaj roman.
U Beogradu, u zgradi u kojoj je živeo, a gde se sada nalazi njegov Legat, otkrivena je 24. novembra 2015. spomen-bista Milorada Pavića. Bista i spomen-ploča, koju je uradio ruski vajar Grigorije Potocki, jeste replika spomenika koji se nalazi u Moskvi u Aleji svetskih velikana (atrijum Biblioteke inostrane literature), postavljenog od istog autora još za piščevog života, 2009. godine.
''Hazarski rečnik'' na listi bestselera u Parizu
Reizdanje Hazarskog rečnika, koje je izašlo u Parizu na Pavićev rođendan 15. oktobra, kod izdavača Novi Atila (Le Nouvel Attila) u prevodu Marije Bežanovske (Maria Bejanovska), prodato je za nešto više od mesec dana u tiražu od 3.000 primeraka!
Povodom skorog izlaska Pavićevog romana Predeo slikan čajem na albanskom jeziku, u prevodu Bena Andonija kod izdavača ''Albas'', Jasmina Mihajlović je dala ekskluzivni intervju. Pod naslovom Srbija i Albanija su naučene u socijalizmu da neguju kulturu zaborava, razgovor je objavljen u časopisu ''Milosao''.