Kako je od autora Hazarskog rečnika i – verovatno – budućeg nobelovca, Milorad Pavić postao, na Zapadu, samo odvratni „srpski nacionalista“, i tako karijeru zamenio sudbinom, odnosno – biografijom
Već neko vreme se pitam da li je Pavićev Hazarski rečnik (1984) živa ili mrtva knjiga. Pogled na elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije kaže mi da se i dalje, svake godine, rutinski pojavi novo izdanje ovog romana. Da je u pitanju bilo koji drugi roman, to bi bio siguran znak da je on i dalje živ. Međutim, pošto se ovde radi o Hazarskom rečniku, jedinom srpskom romanu koji je u svoje vreme bio ne samo svetski bestseler nego i revolucionarna knjiga koja je promenila način čitanja književnosti kao takve, to mi danas izgleda i malo i sitno.
Pa onda, da li jeste ili nije?
Kod Pavića je postalo uobičajeno to da se njegovim knjigama postavljaju pogrešna pitanja. To je zato što se pisac često igrao skrivalice sa svojim čitaocima. Recimo, svi su se pitali u koju su se konfesiju pretopili Hazari, a to pitanje samo skriva ono drugo, važnije: zašto su nestali?
Tako je bilo i s izjavama samog pisca.
Pavić je govorio za sebe da nema biografiju, već samo bibliografiju. I mnogi su poverovali da je zaista tako.
Ostatak teksta možete pročitati ovde:
Predstava "Zauvek i dan više" po istoimenoj drami Milorada Pavića, subota 3 . jul 2021, 19 sati, u Kulturnom centru Svilara u Novom Sadu Ovaj komad je do sada igran u Voronježu, Moskvi (MHAT), Bitolju, Sofiji... na srpskom je je izveden kao radio-drama.
東欧怪談集
Japanski izdavač Kawade Shobo Sinsha objavio je u "Istočnoevropskoj antologiji mističniih priča" tekstove Andrića, Pavića i Kiša. Andrić je predstavljen pričom "Žena od slonove kosti" Pavić odlomkom iz "Hazarskog rečnika - Efrosinija Lukarević", dok Kiš zastupljen pričom iz "Encikopedije mrtvih - Ogledalo nepoznatog".