У Народној библиотеци у Ћићевцу је поводом изложбе „Павић од Ш до А“, чији је аутор тим Библиотеке града Београда, одржано књижевно вече са Јасмином Михајловић, књижевницом и старатељком над „Легатом Милорада Павића“. Разговор који је потрајао преко једног сата водио је директор Библиотеке, Марко Алексић.
Книга Павича „Бумажный театр“ («Teatru de hartie») была переведена на румынский язык Марианой Стефанеску.
Эта книга Милорада Павича является одной из последних в его жизни, она оставалась относительно неизвестной для аудитории, пока в прошлом году, в 2022 году, не была возобновлена в сербском издательстве Суматра.
В этой своеобразной «новой антологии современной мировой литературы» читатель откроет для себя тридцать восемь рассказов и биобиблиографических записей о соответствующих авторах, Все эти рассказы, авторы и их произведения взяты из воображения Милорада Павича.
«Бумажный театр» переведен на английский, русский, польский, чешский и румынский языки.
*
Шанхайское издательство выпустило очередную книгу Милорада Павича на китайском языке. Это история любви под названием «Шляпа из рыбьей кожи». Эта книга была опубликована в 1996 году Драганичем.
В своей книге Милорад Павич говорит: «История любви шляпы из рыбьей кожи происходит в третьем веке нашей эры. Христианство пока не принято. Мой вопрос в этой книге: что произойдет с влюбленными, если один из них может видеть будущее, а другой не может видеть, что произойдет завтра? Так было со многими влюбленными и семьями в Югославии во время той последней войны. "
«Шляпа из рыбьей кожи» до сих пор переведена на французский, русский, монгольский, греческий и китайский языки.
*
Французско-швейцарское издательство Noir sur Blanc переиздало роман Павича «Dernier amour à Constantinople - Manuel de divination» в отредактированном переводе ЖанаДеската. Первое издание этой книги тем же издательством вышло в 2000 году.
«Последняя любовь в Константинополе, роман Таро» переведен на 16 языков.
Живот је, каже, посветила књижевнику и академику САНУ Милораду Павићу. И данас, кад га нема већ 14 година, она брине о свему што се тиче његовог лика и дела. Њихов брак је од првог дана интригирао јавност, пре свега због тридесетогдишње разлике у годинама. Она с тим није имала проблем. Напротив. Па тако и сада о свему што је доживела говори без задршке
В следующем, 2024 году, исполнится 40 лет со дня первой публикации «Хазарского словаря» Милорада Павича (Просвета, 1984).
Этот роман занимает свое место в мировом культурном наследии. Она была переведена на 40 языков, используется в преподавании в университетах и школах по всему миру, на ее основе были сделаны театральные постановки, фильмы, картины, скульптуры, инсталляции, комиксы, производительность, иллюстрации, digitalna и аудио издания
Вы можете увидеть все переводы и все фотографии книги по адресу: ЛИНК 1, ЛИНК 2
Единственным крупным мировым языком, на который не был переведен «Хазарского словаря», является арабский.
Только в 2018 году в журнале были напечатаны отрывки из Зеленой (исламской) книги этого романа.
Культурный центр Воеводины «Милош Црнянский» из Нови-Сада совместно с Национальной библиотекой Сербии приступил к трехлетнему капитальному проекту по изданию Собрания литературно-исторических исследований и эссе Милорада Павича, книг, которые не публиковались в течение последних 30 лет. Всего будет издано девять книг, и в этом году уже вышли первые три книги:
Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру публикована је јесенас у Кини. Издавач је, као и увек Шангај Транслејшен Паблишинг Хаус (Shangai Translation Publishing House). А преводилац је исти као и за Хазарски речник, Цао Yиyуанонг. Ово је Павићева пета преведена књига на кинески. Уз неколико издања Хазарског речника и Последње љубави у Цариграду, Другог тела, Шешира од рибље коже, сада се појављује и Унутрашња страна ветра.
СЛИКЕ СВИХ ТРЕНУТНО ПРЕВЕДЕНИХ ПАВИЋЕВИХ КЊИГА НА КИНЕСКИ
Французское цифровое (электронное) издательство «Флора» впервые опубликовало французскую версию знаменитого Хазарского словаря в интерактивной форме, так как он был разработан сорок лет назад, когда еще не было компьютера, Милорадом Павичем. Читатель сможет просто щелкнуть мышью, чтобы перейти от одной истории к другой, от одного персонажа к другому, прокручивая эту книгу, которая является загадкой и которая приближается, како се каже, из дубине векова.
Хазарский словарь с связанными между собой терминами только теперь, благодаря технологиям, может быть прочитан так, как хотел Милорад Павич: чтобы книгу не нужно было читать линейно от начала до конца, а читатель сам мог выбрать путь своего чтения, он мог бы «собирать» персонажей и эпохи и таким образом фактически создавать свою собственную бесконечную книгу без классического начала и конца.
Много десятилетий назад мировые литературоведы объявили Хазарский словарь первой книгой XXI века.
Роман находится по этому адресу ЛИНК 1, ЛИНК 2 а трейлер можно увидеть на Промо
У индијском часопису Модерна литература (Modern Literature), који излази на енглеском језику, објављени су делови из књиге Јасмине Михајловић „На обали Хазарског мора“, под називом „Непослата љубавна писма“ (Belated Love Letters). Пре неколико година исти часопис је публиковао интервју са поменутом ауторком.
Belated Love Letters – By Jasmina Mihajlović
November 19, 2023
Pic by Pixabay
Excerpts from book On the shores of the Khazar Sea by Jasmina Mihajlovic; each of these memories (letters) begins with a passage from Milorad Pavić’s last book, Artificial Mole.
(Part-1)
*
Македонски издавач из Битоља Perun Artis штампао је књигу М. Павића „Позориште од хартије“.
*
У новоотвореном Културном центру Србије у Пекингу крајем новембра 2023. приказана је изложба Библиотеке града под називом „Павић од Ш до А“. Приказане су и сва издања Павићевих књига на кинеском, а публици се преко видео-бима из Шангаја обратио Cao Yiyuanong, један од главних преводилаца овог аутора, којег издаје шангајски издавач Shanghai Translation Publishing House.
Француски издавач књиге „Уникат“ (Exemplaire unique : roman aux cent fins) Monts Métallifères, на салонима и сајмовима књига, овако представља Павићев роман-делту са 100 крајева.
У Бања Луци је изведена камерна опера композитора Давида Мастикосе, по мотивима текста „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића. Интересантно да је реч о дигиталном поглављу из романа „Кутија за писање“, које није у самој књизи него једино на интернету, на овој адреси ЛИНК
В Баня-Луке прозвучала камерная опера композитора Давида Мастикосы по мотивам текста «Вишня с золотым камнем» Милорада Павича. Продюсер оперы – Соня Джурич.
Интересно, что либретто на самом деле представляет собой цифровую главу из романа „Ящик для письменных принадлежностей „ которой нет в самой книге, а можно прочитать только в интернете, по этому адресу
Опера удостоилась бурных оваций на премьере в Банском дворе в Баня-Луке. Взгляните сюда
У част писца Милорада Павића, издавачка кућа „Космос“, која је оживела његова дела у новом облику, организује Павићеве дане који почињу у уторак и жуде до 7. јануара.
Проф. др Александар Јерков и његови гости говориће о најбољим страницама своје прозе посетиоцима књижаре “Космос“ на Новом Београду.
фото: Профимедиа
Прве вечери говориће писац и професор емеритус Сава Дамјанов, Павовићев бивши асистент и наследник на том ресору, док ће сутра есејиста и теоретичар Јовица Аћин говорити о свом раду. Професорка Мина Ђурић ће у четвртак говорити парфемом из Павићеве приче, а вече ће затворити његова животна сапутница Јасмина Михајловић.
фото: Приватна архива
Павићеви дани, одржани између два Божића, завршиће се последњим издањем Павићевог романа који се депонује на тајно место у библиотеци. Публика ће видети снимак књиге како се крије, а ко год да је пронађе наћи ће у њему запис пишчеве тајне.
фото: Живота Симић
Милорад Павић био је песник, литерата, историчар књижевности, културе уопште, универзитетски професор, преводилац и академик. Његово дело "Хазарски речник - роман-лексикон у 100.000 речи" отворило је пут српске књижевности у свету. Такође из његовог пера настала су култна дела"Предео сликан чајем", "Последња љубав у Цариграду", "Гвоздена завеса", "Коњи Светог Марка".
Писао је бајке, међусобне митове, традицију, стварне и потпуно измишљене историјске или псеудо-историјске изворе. Редитељ Драган Маринковић је екранизовао "Веџвуд прибор за чај" 1993. Павићеве текстове послужио је и за прављење стрипова.
Наредне године обележава се 15 година од смрти академика Милорада Павовића. Писац је преминуо 30. новембра 2009. у Београду, у 81. години живота. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиве и библиотеку са хиљадама наслова. Споменик му се налази у срцу Београда, на Ташмајдану, а сећање на њега чува Јасмина Михајловић