В парижском театре Одеон вручена премия Хазарскому словарю Милорада Павича НОЧЬ КНИГИ 2016 в области литературы. Престижна награда книге присуждена за исключительный текст романа Милорада Павича и графический дизайн Габриэли Коз, которая придала ему королевскую одежду. Издателем является Новый Аттила (Le Nouvel Attila).

Награждением Ночь книги прославляется красота в книгах, тем что награждается талант автора, несмотря на то является ли он писателем, фотографом или иллюстратором, а также сотруднику издателя. Жюри для присуждения данной награды считает, что «красота книги является результатом совершенной встречи между интеллектуальной вселенной автора и технической вселенной дизайнера книги».

LE DICTIONNAIRE KHAZAR LAUREAT DU PRIX LA NUIT DU LIVRE 2016

Publié le22 mars 2016par bejanovska

Une belle récompense pour le texte exceptionnel de Milorad Pavic et la graphiste Gabrielle Coze qui lui a offert un habit royal !

LE DICTIONNAIRE KHAZAR LAURÉAT DU PRIX LA NUIT DU lRE –
catégorie littérature.

La Nuit du Livre a pour ambition de célébrer la beauté dans les livres, en récompensant le talent de l’auteur, qu’il soit écrivain, photographe ou illustrateur, mais aussi le talent du fabricant pour la maison d’édition. Le jury de ce prix considère que « la beauté d’un livre est en effet le résultat d’une rencontre parfaite entre l’univers intellectuel de l’auteur et de l’univers technique du fabricant ».

Fraîchement diplômée de l’ESAG Penninghen en direction artistique et art graphique,Gabrielle Coze s’est spécialisée dans les domaines de l’édition et de l’identité de marque. Son approche du design se résume comme elle le décrit : « Le design graphique peut être typographique ; noir est une couleur ; blanc un silence ; le détail fait souvent l’ensemble ; on peut toucher des yeux et regarder avec les mains ; l’erreur sait surprendre. »
Pour Le nouvel Attila, elle a été une rêveuse designeuse de khazars.
https://mariabejanovska.wordpress.com/

У Новом Саду је почетком септембра одржана друга по реду књижевна конференција Book Talk 2016. У оквиру панела: Уметник и његов споменик: како чувамо успомену на дела великана наше културе, суделовали су: Јасмина Михајловић, Исидора Бјелица, Јасна Јованов, Милан Исаковић и Влахо Богишић.

Интервью 1

Интервью 2

Током 2016. године године преводи Павићевих књига су изашли у Кореји, Шпанији, Кини, Албанији, Америци.

Скупштина града Београда је 1992. године основала Легат Милорада Павића. Он је смештен у Београду, на Дорћолу, у дому у којем је Павић живео са својом супругом Јасмином Михајловић, књижевницом. После његове смрти (2009), према уговору и оставинском решењу, старатељи над Легатом су осим Града, постали супруга Јасмина Михајловић која ће у Легату живети до своје смрти, и пишчев син Иван Павић, сликар. Потом власништво преузима Град Београд.

Издавачка кућа Дерета објавила је прво илустровано издање Хазарског речника Милорада Павића на енглеском језику. Илустратор је познати бугарски уметник Јасен Панов. Реч је о минуциозним раскошним цртежима које је Панов стварао, инспирисана књигом, током последњих двадесет година. Оригинално библиофилско издање је рађено на листовима великог формата и смештено је у металну кутију са насловном страном израђеном од ливеног стакла. Оно је на бугарском језику и његово представљање публици је била пре две године у Софији.

В передаче «Эксклюзивно», автора Мира Аданья – Полак, посвященной вдовам сербских писателей, Ясмина Михайлович, писатель и вдова Милорада Павича рассказывает о своем браке и жизни с Павичем. Передача снята на основании книги «хранительницы очага – вдовы писателей», Александра Джуричича.
Телезрители вместе с рассказом увидят также дом, а теперь музей-квартиру известного писателя. Музей-квартира Милорада Павича открывается для общественности во время мероприятия, которое проходит в рамках Совета Европы – Дни европейского наследия, которое ежегодно проводится на всем континенте, в конце сентября.

Милорад Павић је на врхунцу светске славе (1992) одбацио пропагандне лажи о Србима. Зато је проглашен „српским националистом”, а његов Хазарски речник „отровном књигом”. На крају га је „друга Србија” развлачила по прашини и изругивала му се. То је била показна вежба колонијалне културне политике: „Србин никад не може да буде Писац”