Др Јелена Ђ. Марићевић Балаћ је доцент на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност и језик. Докторирала је 2016. године дисертацијом „Барок у белетристичком опусу Милорада Павића“, којом је утемељила дугорочно и систематско проучавање Павићеве поетике из перспективе барокних, компаративних и рецепцијских студија.
Године 2025. објављена је њена опсежна монографија Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења (Матица српска, Нови Сад, 450 стр.), која представља синтезни и интерпретативно најзрелији резултат њеног вишегодишњег бављења Павићевим опусом.
У овој студији Марићевић Балаћ сагледава дело Милорада Павића као динамичан систем поетолошких, жанровских и рецепцијских преображаја, испитујући начине на које се Павићеви текстови мењају у сусрету с различитим читалачким стратегијама, културним контекстима и медијима. Посебан нагласак стављен је на процесуалност значења, на метаморфозе наративног идентитета и на унутрашњу логику Павићеве „књижевности отворених форми“.
Монографија се методолошки ослања на херменеутику, теорију рецепције, компаративну поетику и интермедијалне студије, чиме се позиционира као референтно дело у савременим павићевским студијама и као значајан допринос проучавању српске постмодерне књижевности у ширем европском контексту.
Рад на критичком издању
Значајан сегмент њеног доприноса чини рад на критичком издању Милорада Павића, нарочито у оквиру едиције „Десет векова српске књижевности“ (Матица српска). Као приређивач и аутор предговора, Марићевић је учествовала у:
успостављању поузданог текста,
контекстуализацији Павићевог дела у оквиру српске и европске књижевне традиције,
обликовању интерпретативног оквира који спаја филолошку прецизност и савремену теоријску рефлексију.
Овај рад има трајни значај за даља научна истраживања и универзитетску наставу.
Научни радови о Милораду Павићу
У низу научних радова Марићевић се бави кључним аспектима Павићевог опуса, примењујући интердисциплинарне и савремене методолошке приступе:
студије о барокној поетици у Павићевој прози и драми,
радови посвећени интермедијалности (Павић и филм),
анализе симболичких и митолошких слојева (Хазарски речник, мотив птица, тело текста, језичко памћење),
компаративни радови (Павић у односу на Црњанског, Ничеа и друге ауторе).
Марићевић је објавила низ стручних чланака и студија у којима се Павићево дело анализира кроз различите теоријске и компаративне приступе:
„Павић и филм“ — чланак који испитује интермедијалне везе Павићеве прозе и филмске нарације, анализирајући како филмови инспиришу и рефлектују наративне структуре у Павићевом опусу кроз херменеутички и компаратистички оквир.
„Поглед на Павићеве драме кроз Аристотелов дурбин: Барок у драмама Милорада Павића“ — текст који користи класичну теорију драме да исцрта барокне елементе у драматизованим формама Павићеве прозе.
„Птице у Хазарском речнику Милорада Павића“ — студија о симболици и мотивским елементима у његовом најпознатијем делу.
Додатни текстови објављени на порталу khazars.com покривају теме као што су митолошка изворишта, компаративне релације са другим ауторима (нпр. Црњански, Ниче) и језичке структуре песничког памћења у Павићевој поезији и прози.
Ови радови потврђују њен теоријско-критички приступ Павићевом опусу кроз интердисциплинарне, семиотичке и компаративне методологије, што доприноси комплекснијем разумевању Павићеве модернистичке и постмодернистичке поетике.
Ови радови, објављени у научним часописима и на референтним платформама (укључујући khazars.com), позиционирају Марићевић као једну од релевантних савремених тумача Павићеве књижевности.
Едиција Суматра: поговори и паратекстуални рад
Поред стриктно академских публикација, Јелена Марићевић Балаћ остварује важан допринос рецепцији Милорада Павића и кроз паратекстуалне интервенције у оквиру едиције Суматра. Као ауторка поговора, уводних и интерпретативних текстова у издањима Павићевих дела, она делује као посредник између научне интерпретације и савременог читалачког искуства.
Поговори у едицији Суматра:
уводе читаоца у поетику и мотивски систем Павићевог дела,
повезују текст са ширим културним, митолошким и интертекстуалним контекстима,
функционишу као рецепцијски водичи, приближавајући сложене наративне структуре Павића ширем аудиторијуму.
На тај начин, Суматра постаје простор у коме се академско знање преводи у читљив, али теоријски утемељен дискурс, без губитка интерпретативне озбиљности.
Закључна оцена
Рад Јелене Марићевић Балаћ у вези са Милорадом Павићем обухвата три комплементарна нивоа:
научну интерпретацију,
критичко-филолошко уређивање,
паратекстуалну и рецепцијску медијацију (едиција Суматра).
Заједно, ови аспекти чине њен допринос значајним за савремено проучавање, разумевање и канонизацију Павићевог опуса у академском и ширем културном контексту.
Примарна библиографија (Chicago author–date)
Монографија
Марићевић Балаћ, Јелена. 2025. Метаморфозе Милорада Павића: Павићу, књига дубоке радости тумачења. Нови Сад: Матица српска.
Докторска дисертација
Марићевић Балаћ, Јелена. 2016. Барок у белетристичком опусу Милорада Павића. Докторска дисертација. Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду.
Научни радови о Милораду Павићу
Марићевић Балаћ, Јелена. 2017. "Павић и филм." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 42 (1): 155–169.
Марићевић Балаћ, Јелена. 2018. "Птице у Хазарском речнику Милорада Павића." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 43 (2): 213–226.
Марићевић Балаћ, Јелена. 2019. "Језичко памћење и песнички облик поезије Милорада Павића." Књижевна историја 51 (170): 89–104.
Марићевић Балаћ, Јелена. 2020. "Две оштрице једног лабриса: Ниче и Павић." Зборник Матице српске за књижевност и језик 68 (1): 133–149.
Марићевић Балаћ, Јелена. 2021. "Барок као поетолошки принцип у драмама Милорада Павића." Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 46 (1): 97–112.
Критичко издање
Павић, Милорад. 2019. Хазарски речник. Критичко издање. Приредила и предговор написала Јелена Марићевић Балаћ. Нови Сад: Матица српска. (Едиција Десет векова српске књижевности).
Поговори и паратекстуални радови (едиција Суматра)
Летеће виолинеМилорада Павића. Зборник радова поводом тридесет година од штампања романа Хазарски речник Милорада Павића, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Филолошки факултет, Одсек за српску књижевност и језик, 2015.
Дунавска соната спојила је својим Малим ноћним концертом Волфганга Амадеуса Моцарта, једног од највећих композитора у историји музике, и Милорада Павића, најпревођенијег и једног од најзаначајнијих српских књижевника, који је романом Хазарски речник, писаним у Новом Саду, променио историју светске књижевности.
У препуној Трибини младих Културног центра Новог Сада, Дуо соната, Дуо Гемини и сопран Оливера Болта извели су занимљив спој оперске, камерне и симфонијске музике. Дуо Гемини извео је 12 дуета за виолину, а Дуо соната Лакримосу из Реквијема, Симфонију бр. 40 , и први став Мале ноћне музике, док је Оливера Болта, уз пратњу Дуо сонате отпевала познате Моцартове нумере Аве Мариа и Аве верум цорпус и арију из опере Дон Ђовани Ведраи, царино.
Председница Дунавске сонате Милица Трифунов истакла је да је Мала ноћна музика део серије концерата „Нови Сад као судбина“ посвећених знаменитим личностима, који су живели у Новом Саду, или је Нови Сад значајно утицао на њихове животе и каријере.Она је истакла да је Моцарт био Павићев омиљени композитор, и да је Малим ноћним романом, кроз његову специфичну структуру и нарацију одао својеврстан књижевни омаж Моцартовој Малој ноћној музици.
Мали ноћни концерт у сусрет 270. годишњици рођења Волфганга Амадеуса Моцарта одржан је се 16. јануара 2026.
В 2025 году Культурный центр Воеводины «Милош Чернянский» и Национальная библиотека Сербии опубликовали «Собрание научных трудов Милорада Павича» под редакцией профессора Савы Дамьянова.
В первом туре — «История сербской литературы эпохи барокко», «История сербской литературы классицизма» и «История сербской литературы доромантизма» (2023), а во втором — «Войислав Илич, его время и творчество», «Гаврил Стефанович Венцович и «Войислав Илич и европейская поэзия» (2024).
Третий раунд включает «Лингвистическая память и поэтическая форма», «История, класс и стиль» и «Роман как государство и другие эссе (2025)», — объявили издатели.
Переводы книг на турецкий и русский языки;
Турецкое издательство KETEBE YAYINEVİ создало анимационный ролик для издания «Словаря хазаров»
Да ли ће објављивањем сабраних књижевно-историјских и есејистичких дела Милорада Павића спастио вео тишине која више од деценије и по од Павићевог одласка прекрива његово стваралаштво? Због чега Павић свуда, осим у Србији, и даље ужива статус једног од најзначајнијих писаца 20. и 21. века, а његов „Хазарски речник“ има титулу светског ремек-дела?
О томе у „Орбити културе“ разговарамо с удовицом великог писца, књижевницом Јасмином Михаиловић.
Зашто је Ђура Даничић и данас инспирација за младе лингвисте, филологе, библиотекаре и све оне који се баве језиком и књижевношћу открива нам Јелена Витезовић, ауторка изложбе „Ђура Даничић: Лингвиста, преводилац, библиотекар, професор“, која се до 9. новембра може погледати у Народној библиотеци Србије.
Ко су звезде које ће учествовати на овогодишњем, 41. Београдском џез фестивалу, који се од 22. до 25. октобра одржава у организацији Дома омладине Београда, открива нам уметнички директор фестивала Војислав Пантић. Од њега сазнајамо какав је концепт овогодишњег програма и на који начин ова манифестација успева да истраје у својој мисији да београдској публици представи врхунску музику и да одржи равнотежу између онога што можемо назвати традицијом, или стандардима, и експеримента.
Ана Атанасковић, ауторка књиге „Престонице“, открива нам мање познате кутке српских престоница, од Београда, Крушевца и Смедерева, преко Сремских Карловаца, Крагујевца, Дебрца, до Ниша и Призрена. Ауторка књиге води нас на емотивно путовање кроз ове градове, уз духовити осврт на менталитет, нарави, навике и обичаје њихових житеља, али и на своје личне емотивне доживљаје који је везују за ова места.
О емисији „Орбита културе“
„Орбита културе“ прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету. У жељи да афирмише праве вредности, остаје верна сопственом слогану који гласи: „Када има културе, нико не примећује, а када је нема — примете сви“. Спутњикову „Орбиту културе“ уређује Дејана Вуковић, а емитује се сваке суботе у 10.00 на таласима Радија Студио Б.
