Novi Heder 2021 001 1

Милорад Павић је током више деценија преводио књижевност са руског, француског и енглеског језика. Преводио је поезију, поеме, драмске текстове и роман у стиховима, а међу ауторима које је преводио налазе се Александар Пушкин, Михаил Љермонтов, Џорџ Гордон Бајрон, Перси Биш Шели, Франсоа Вијон, Пјер де Ронсар, Молијер, Фредерик Мистрал и Чарлс Симић. Преводио је такође трубадуре и трувере, шкотске народне баладе, као и бурманску и франкофону поезију. [званична биографија]

Посебан део Павићевог раног преводилачког рада везан је за Радио Београд. Од средине педесетих година XX века радио је у Литерарној редакцији, преводио поезију и припремао књижевне емисије, а међу његовим великим радио-пројектима био је циклус „Хиљаду година лирике“. [радио-библиографија]

Због природе радијског рада није данас могуће за све Павићеве преводе утврдити појединачни наслов, датум превода и место првог објављивања. Део превода настајао је за потребе емисија и није нужно штампан као засебна библиографска јединица. Зато овај преглед разликује библиографски идентификоване преводе од аутора и песничких корпуса за које постоји поуздана потврда да их је Павић преводио, али појединачни текстови за сада нису идентификовани.

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН

Пушкин заузима централно место у Павићевом преводилачком раду. Павић га је преводио током више деценија, од раног препева „Полтаве“ до „Евгенија Оњегина“, лирике и поема, а истовремено је био приређивач, коментатор, аутор предговора и редактор великих Пушкинових издања.

Полтава

1949 — Полтава, Младост, Београд — Павићев препев прве песме спева. [библиографски извор]

1952 — Полтава, Ново покољење, Београд — препевао Милорад Павић, 80 стр. [библиографски извор]

Село и друге песме

1963 — Село и друге песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 97, 119 + [4] стр. — избор, предговор и превод Милорад Павић. [библиографски извор]

Поновљена издања: 1965, 1966. и 1971.

Драме. Поеме. Песме

1963 — Драме. Поеме. Песме, Просвета, Београд, „Светски класици“, књ. 12, 582 стр. — избор, предговор, редакција и превод Милорад Павић. [библиографски извор]

Друго издање: 1966. Треће, допуњено издање: 1975.

Као Павићеви преводи изричито су идентификоване поеме:

  • „Полтава“
  • „Цигани“
  • „Кућица у Коломни“

Сабрана дела Александра Пушкина

1972 — Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, Рад, Београд. [библиографски извор]

У другој књизи, Бронзани коњаник и друге поеме, Павић је један од преводилаца; његови су преводи „Полтаве“, „Цигана“ и „Кућице у Коломни“. Издање је поновљено 1979.

Трећа књига је Евгеније Оњегин, у целини у преводу Милорада Павића.

У четвртој књизи, Борис Годунов. Мале трагедије. Бајке, Павић је један од преводилаца, уз Божидара Ковачевића и Лава Захарова.

Песме западних Словена и друге песме

У пропратном тексту „Пушкинове Песме западних Словена“, уз Просветино издање Евгенија Оњегина из 1968, објављени су Павићеви препеви:

  • „Карађорђевој кћери“
  • „Амалији Ризнић“
  • „На смрт госпође Ризнић“
  • „Бонапарта и Црногорци“
  • „Песма о Црном Ђорђу“
  • „Војвода Милош“
  • „Због обала свог завичаја“

„Песма о Црном Ђорђу“ поново је објављена у Павићевом преводу с руског у Књижевним новинама, 15. новембра 1991, а 1995. и у књизи Срби у руској империји. [библиографски извор]

Евгеније Оњегин

Павићев препев Евгенија Оњегина представља најдуговечнији део његовог преводилачког опуса. Прво издање објављено је 1957, а нова издања Павићевог превода наставила су да излазе и после његове смрти.

1957 — Народна књига, Београд, Библиотека „Врхови“, коло И, књ. 3 — препев и предговор Милорад Павић, 286 + [2] стр. [библиографски извор]

1962 — Савремена школа, Београд, Школска библиотека, св. 55 — превео Милорад Павић, 265 + [3] стр. [библиографски извор]

1964 — Рад, Београд, Библиотека „Реч и мисао“, књ. 109 — превео Милорад Павић, 199 + [1] стр.; 2. издање 1968, 3. издање 1979. [библиографски извор]

1968 — Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 152 — препев, предговор и хронологија живота Милорад Павић, 248 + [4] стр.; 2. издање 1975. [библиографски извор]

1972 — Рад, Београд, Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, књ. 3 — превео Милорад Павић, 255 стр.; 2. издање 1979. [библиографски извор]

1973 — Веселин Маслеша, Сарајево, Библиотека „Арс. Лектира“ — превод Милорад Павић, 256 + [8] стр.; нова издања 1974, 1978, 1980. и 1982. [библиографски извор]

1981 — Просвета / Нолит / Завод за уџбенике, Београд — превод, предговор и приређивање Милорад Павић; 2. издање 1983. [библиографски извор]

1995 — Гутенбергова галаксија, Београд, „Ђачка библиотека“, књ. 13 — препев и поговор Милорад Павић, 244 стр. [библиографски извор]

Каснија и постхумна издања Павићевог превода појављују се код више издавача, међу којима су Завод за уџбенике, Пчелица, ЛОМ, Гутенбергова галаксија, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Лагуна, Космос/Нова књига и Контраст.

Посебно треба издвојити Пушкинова Изабрана дела у два тома, која је приредила Тања Поповић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци–Нови Сад, 2019, у којима су поново заступљени Павићеви преводи Пушкина.

Павићев Евгеније Оњегин објављиван је од 1957. до најмање 2024. године — током најмање 67 година.

ЏОРЏ ГОРДОН БАЈРОН

1968 — Џорџ Гордон Бајрон, Изабрана дела. Драмске поеме – спевови – песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 144, 245 + [3] стр. [библиографски извор]

Избор је начинио Милорад Павић. Међу преводиоцима су Милорад Павић, Душан Пувачић, Ранка Куић, Исидора Секулић и други. Друго издање објављено је 1976.

Поуздано идентификован појединачни Павићев превод:

„Манфред“ — одломак из поеме, превод Милорада Павића; објављен у књизи Зорана Ђерића Одушак, Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 1994. [библиографски извор]

ФРАНСОА ВИЈОН

Павић је преводио Вијонову поезију са француског језика. Појединачни наслови и место њиховог објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ПЈЕР ДЕ РОНСАР

Павић је преводио Ронсарову поезију са француског језика. Појединачни преводи за сада нису библиографски идентификовани.

МОЛИЈЕР

Павић је преводио Молијера са француског језика. За сада није идентификован засебан књишки превод неке Молијерове драме, нити се без додатних архивских података може поуздано утврдити које је појединачне текстове преводио.

ФРЕДЕРИК МИСТРАЛ

Павић је преводио Мистралову поезију. Појединачни наслови за сада нису библиографски идентификовани.

ТРУБАДУРИ И ТРУВЕРИ

Павић је преводио средњовековну провансалску и француску лирику — трубадуре и трувере. Овај део његовог преводилачког рада повезан је са ширим интересовањем за историју европске лирике. Због природе његовог рада на Радио Београду појединачне преводе није у свим случајевима могуће библиографски идентификовати. [радио-библиографија]

ПЕРСИ БИШ ШЕЛИ

Павић је преводио Шелијеву поезију са енглеског језика. Појединачни наслови и место објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ШКОТСКЕ НАРОДНЕ БАЛАДЕ

Павић је са енглеског преводио шкотске народне баладе. Појединачне баладе за сада нису идентификоване у штампаној библиографији.

МИХАИЛ ЈУРЈЕВИЧ ЉЕРМОНТОВ

Павић је преводио Љермонтовљеву поезију са руског језика. Појединачни наслови и место објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ПРЕВОДИ ОБЈАВЉЕНИ У НИН-у 1955.

Павићева библиографија чува прецизне податке о групи раних превода објављених у НИН-у током 1955. године.

Бурманска књижевност

У Сананг, „Чичкови пупољци“ — превео Милорад Павић, НИН, 9. јануар 1955. [библиографски извор]

Зеги, „Песме делте“ — превео Милорад Павић, НИН, 9. јануар 1955. [библиографски извор]

Мун Бим, „Месечина на Менделејском дворцу“ — превео Милорад Павић, НИН, 12. јун 1955. [библиографски извор]

Франкофона поезија

Леон Дамас, „Ивице“, „Сећања“ — превео са француског Милорад Павић, НИН, 2. октобар 1955. [библиографски извор]

Жан Бријер, „Када смо се растали“ — превео Милорад Павић, НИН, 30. октобар 1955, год. В, бр. 252. [библиографски извор]

Паул Нигер, „Месец“ — превео Милорад Павић, НИН, 30. октобар 1955, год. В, бр. 252. [библиографски извор]

ЧАРЛС СИМИЋ

1976 — Чарлс Симић, „Пиле без главе“ — превео Милорад Павић, Градина, Ниш, год. XЛ, бр. 7–8, стр. 40–46. [библиографски извор]

НАПОМЕНА О РАДИО-ПРЕВОДИМА

Павићев преводилачки рад не може се реконструисати искључиво на основу штампане библиографије. Значајан део раних превода настајао је у оквиру његовог рада на Радио Београду, нарочито у вези са емисијама посвећеним историји европске лирике и циклусом „Хиљаду година лирике“. [радио-библиографија]

Због тога код аутора као што су Вијон, Ронсар, Молијер, Мистрал, Шели и Љермонтов, као и код трубадура, трувера и шкотских народних балада, није увек могуће навести појединачне наслове, датуме и библиографске податке. Њихово присуство у Павићевом преводилачком опусу потврђено је, али је део тог рада остао везан за радио-програм и архивску грађу.

ИЗВОРИ

Милорад Павић — библиографија преводилаштва, Пројекат Растко: 09. Преводилачки рад LINK

Милорад Павић — телевизијски и радио-записи, Пројекат Растко: Радио и телевизијска библиографија LINK

Званична биографија Милорада Павића: кхазарс.цом LINK

ПАВИЋ КАО ПРИРЕЂИВАЧ

Милорад Павић је током више деценија приређивао капитална издања српских и руских писаца, сабрана и изабрана дела, антологије и велике књижевноисторијске целине. Његов приређивачки рад обухватао је избор и редакцију текстова, предговоре, поговоре, коментаре, напомене, хронологије и друге облике критичког и књижевноисторијског апарата. Овај преглед обухвата само велике приређивачке подухвате, а не сваки појединачни предговор, поговор или текст објављен уз туђе дело. [званична биографија]

Павићеве ауторске књижевноисторијске књиге и монографије нису укључене, јер припадају његовој засебној библиографији. Посебно су на крају издвојене велике уредничке едиције које је уређивао или покретао, али које се не могу поистоветити са његовим личним приређивањем сваке појединачне књиге.

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

Сабрана дела, I - II

1961 — Војислав Илић, Сабрана дела, I–II, Просвета, Београд, библиотека „Српски писци“ — предговор и коментари Милорад Павић. [библиографски извор]

Капитално двотомно издање објављено је поводом стогодишњице песниковог рођења. Званична Павићева биографија посебно издваја овај посао међу његовим раним књижевноисторијским и уредничким подухватима. [званична биографија]

Војислав Илић

1966 — Војислав Илић, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, едиција „О књижевности – студије, есеји, критике, чланци“, књ. 6 — велики избор и редакција Милорада Павића; Павић је аутор предговора и опсежних студија у књизи. [библиографски извор]

Мања и изведена издања Илићеве поезије са Павићевим предговорима нису овде издвојена као посебне капиталне приређивачке јединице.

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ

Црни биво у срцу. Легенде, беседе, песме

1966 — Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу. Легенде, беседе, песме, Просвета, Београд, Библиотека „Бразде“, посебна серија, књ. 6 — избор, предговор и редакција Милорад Павић. Павићев предговор: стр. 7–80. [библиографски извор]

Ово је један од кључних Павићевих приређивачких послова: избор је настао из његовог вишегодишњег истраживања Венцловићевог рукописног наслеђа и имао је велики значај за поновно увођење овог барокног писца у савремену српску књижевну културу. [званична биографија]

Ново издање Павићевог избора и редакције објављено је у Просвети 1996.

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Писмо Харалампију. Живот и прикљученија

1968 — Доситеј Обрадовић, Писмо Харалампију. Живот и прикљученија, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 116 — приредио Милорад Павић. [званична биографија]

Павићев предговор „Живот и прикљученија или роман у писмима“, стр. 5–36; „Доситеј Обрадовић – хронологија живота“, стр. 259–272. Друго издање: 1975. [библиографски извор]

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Даница: 1826, 1827, 1828, 1829, 1834

1969 — Вук Стефановић Караџић, Даница: 1826, 1827, 1828, 1829, 1834, Сабрана дела Вука Караџића, књ. 8, Просвета, Београд — приредио Милорад Павић. [библиографски извор]

Павићев велики поговор „Забавник Вука Караџића“, стр. 533–635; напомене и објашњења, у сарадњи са другим ауторима, стр. 637–846; „Белешка о овом издању“. Поговор је објављен и као засебан отисак. Фототипско издање Данице објављено је 1979. [библиографски извор]

О језику и књижевности, књ. 2

1986 — Вук Стефановић Караџић, О језику и књижевности, књ. 2, Просвета, Београд, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, књ. 13 — приредио Милорад Павић.

Павићев приређивачки апарат обухвата опсежне „Напомене и објашњења“ и „Белешку о овом издању“.

ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН

Петар Велики, I–II

1970 — Захарија Орфелин, Петар Велики, I–II, Просвета, Београд, Библиотека „Бразде“ — двотомно издање приредио Милорад Павић. [званична биографија]

Павић је уз издање написао и поговор „Уз Орфелинову књигу о Петру Великом“, том II, стр. 405–412. [библиографски извор]

Реч је о једном од његових капиталних послова на поновном представљању српске књижевности 18 века.

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН

Изабрана дела / велика Пушкинова издања

Почетком шездесетих Павић је приређивао и коментарисао велика Пушкинова издања. Званична биографија наводи да је Просвета 1962. објавила Изабрана дела А. С. Пушкина. [званична биографија]

1963 — А. С. Пушкин, Село и друге песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 97 — избор, предговор и превод Милорад Павић. Поновљена издања: 1965, 1966. и 1971. [библиографски извор]

1963 — А. С. Пушкин, Драме. Поеме. Песме, Просвета, Београд, „Светски класици“, књ. 12 — Павићев избор, предговор и редакција; био је и један од преводилаца. Друго издање 1966; треће, допуњено, 1975. [библиографски извор]

Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига

1972 — Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, Рад, Београд. Павићев рад на овом капиталном издању обухватао је поговор, коментаре и преводе. [званична биографија]

Павићев вишедеценијски рад на Евгенију Оњегину обухватао је, поред препева, предговоре, хронологију и коментаторски апарат. Потпуна генеалогија издања његовог превода припада рубрици „Павић као преводилац“ и овде се не понавља.

ВЕЛИКЕ АНТОЛОГИЈСКЕ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ

Мемоари XВИИИ и XИX века

1964 — Мемоари XIII и XIX века, Матица српска – Српска књижевна задруга, Нови Сад–Београд, едиција „Српска књижевност у сто књига“, књ. 29 — предговор, избор и редакција Милорад Павић. Предговор: стр. 7–13; „Биографски подаци о писцима“: стр. 323–330. [библиографски извор]

Од барока до класицизма

1966 — Од барока до класицизма, Нолит, Београд, едиција „Српска књижевност у књижевној критици“, књ. III — приредио и предговор написао Милорад Павић. Обновљено издање: 1973. [библиографски извор]

Званична биографија ово издање изричито издваја међу Павићевим приређивачким пословима. [званична биографија]

Стари српски записи и натписи

1986 — Стари српски записи и натписи, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд, библиотека „Стара српска књижевност“, књ. 19 — избор и пропратни текстови Милорад Павић.

ВЕЛИКЕ УРЕДНИЧКЕ ЕДИЦИЈЕ

Ове едиције не треба мешати са појединачним приређивачким јединицама, али припадају слици Павићевог великог уредничког рада.

Од 1963. Павић је у Просвети уређивао библиотеку „Српски писци“, потом „Савремени страни писци“, и покренуо едицију „Плаве бразде“, намењену реафирмацији дела старе српске књижевности. [званична биографија]

Године 1985. Павић је са Димитријем Богдановићем покренуо код Просвете библиотеку „Старе српске књижевности“ у 24 књиге. [званична биографија]

У овај одељак нису појединачно унете све књиге тих едиција, јер уредничко вођење библиотеке не значи аутоматски да је Павић лично приредио сваку књигу.

ИЗВОРИ

Милорад Павић — библиографија научних и есејистичких текстова, предговора, поговора и приређивачког рада, Пројекат Растко: LINK

Званична биографија Милорада Павића, khazars.com: LINK

1992

  • Награда „Борисав Станковић“ — за Унутрашњу страну ветра.
  • Октобарска награда града Београда — за целокупни књижевни опус.
  • Сребрна медаља „Феликс Ромулијана“.
  • Награда критике и читалаца за роман деценије — Хазарски речник.

1994

  • Међународна награда „Тесла“ — Атина — уручена 13. априла 1994; додељена Милораду Павићу и постхумно Мелини Меркури.
  • Награда „Тодор Манојловић“ — додељена 27. маја 1994.
  • Награда „Стефан Митров Љубиша“ — Будва — 16. јул 1994.
  • Награда „Петар Кочић“ / Кочићева награда — Бања Лука — крај августа 1994.
  • Просветина награда за роман године — за Последњу љубав у Цариграду — 14. децембар 1994. Просветину, „Стефан Митров Љубиша“ и Кочићеву награду потврђује и САНУ.

1995

  • Награда „Лаза Костић“ — за Последњу љубав у Цариграду.
  • „Златни бестселер“ — за Последњу љубав у Цариграду.

1996

  • Изузетна Вукова награда — 10. мај 1996.
  • „Златни бестселер“ — за Шешир од рибље коже — децембар 1996.

1997

  • „Рачанска повеља“ — за укупно стваралаштво.
  • Награда Задужбине Јакова Игњатовића — за животно дело.

1998

  • Награда „Јаков Игњатовић“ — Будимпешта — 1. октобар 1998.
  • „Златни бестселер“ — за Стакленог пужа — 22. децембар 1998.
  • Деретина годишња награда — за Стакленог пужа — 23. децембар 1998.

1999

  • „Нушићев штап“ — за целокупно стваралаштво.

2000

  • Деретина награда за књигу године — за Звездани плашт.
  • „Бестселер“ / „Златни бестселер“ — за Звездани плашт.
  • Награда „Душан Васиљев“ — за приповедачки опус.

2001/2002

  • Андрићева награда — за циклус приповедака Приче са савске падине / књигу Седам смртних грехова. Званична Павићева биографија везује Андрићеву награду за Седам смртних грехова, објављено 2002.

2002

  • „Хит Либрис“.

2004

  • Беловодска розета. Према годишњој грађи, Павић због велике врућине није отишао на уручење.
  • Високо признање „Достојевски“.

2005

  • Међународна Цептерова награда за књижевност. САНУ потврђује награду; годину 2005. даје годишња грађа.

2006

  • Doctorat Honoris Causa — почасни доктор Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ — Софија, Бугарска. САНУ потврђује почасни докторат.

2007

  • Награда „Кочићева књига“ — Задужбина „Петар Кочић“.

Напомена о 2009. У приложеном извору за 2009. наведено је спомен-обележје у Москви, али оно није уврштено у овај извод јер је захтев ограничен на награде, признања, повеље, плакете, медаље, ордене, почасна чланства/докторате и номинације.