ПАВИЋ КАО ПРИРЕЂИВАЧ

Милорад Павић је током више деценија приређивао капитална издања српских и руских писаца, сабрана и изабрана дела, антологије и велике књижевноисторијске целине. Његов приређивачки рад обухватао је избор и редакцију текстова, предговоре, поговоре, коментаре, напомене, хронологије и друге облике критичког и књижевноисторијског апарата. Овај преглед обухвата само велике приређивачке подухвате, а не сваки појединачни предговор, поговор или текст објављен уз туђе дело. [званична биографија]

Павићеве ауторске књижевноисторијске књиге и монографије нису укључене, јер припадају његовој засебној библиографији. Посебно су на крају издвојене велике уредничке едиције које је уређивао или покретао, али које се не могу поистоветити са његовим личним приређивањем сваке појединачне књиге.

ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

Сабрана дела, I - II

1961 — Војислав Илић, Сабрана дела, I–II, Просвета, Београд, библиотека „Српски писци“ — предговор и коментари Милорад Павић. [библиографски извор]

Капитално двотомно издање објављено је поводом стогодишњице песниковог рођења. Званична Павићева биографија посебно издваја овај посао међу његовим раним књижевноисторијским и уредничким подухватима. [званична биографија]

Војислав Илић

1966 — Војислав Илић, Завод за издавање уџбеника СРС, Београд, едиција „О књижевности – студије, есеји, критике, чланци“, књ. 6 — велики избор и редакција Милорада Павића; Павић је аутор предговора и опсежних студија у књизи. [библиографски извор]

Мања и изведена издања Илићеве поезије са Павићевим предговорима нису овде издвојена као посебне капиталне приређивачке јединице.

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ

Црни биво у срцу. Легенде, беседе, песме

1966 — Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу. Легенде, беседе, песме, Просвета, Београд, Библиотека „Бразде“, посебна серија, књ. 6 — избор, предговор и редакција Милорад Павић. Павићев предговор: стр. 7–80. [библиографски извор]

Ово је један од кључних Павићевих приређивачких послова: избор је настао из његовог вишегодишњег истраживања Венцловићевог рукописног наслеђа и имао је велики значај за поновно увођење овог барокног писца у савремену српску књижевну културу. [званична биографија]

Ново издање Павићевог избора и редакције објављено је у Просвети 1996.

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Писмо Харалампију. Живот и прикљученија

1968 — Доситеј Обрадовић, Писмо Харалампију. Живот и прикљученија, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 116 — приредио Милорад Павић. [званична биографија]

Павићев предговор „Живот и прикљученија или роман у писмима“, стр. 5–36; „Доситеј Обрадовић – хронологија живота“, стр. 259–272. Друго издање: 1975. [библиографски извор]

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Даница: 1826, 1827, 1828, 1829, 1834

1969 — Вук Стефановић Караџић, Даница: 1826, 1827, 1828, 1829, 1834, Сабрана дела Вука Караџића, књ. 8, Просвета, Београд — приредио Милорад Павић. [библиографски извор]

Павићев велики поговор „Забавник Вука Караџића“, стр. 533–635; напомене и објашњења, у сарадњи са другим ауторима, стр. 637–846; „Белешка о овом издању“. Поговор је објављен и као засебан отисак. Фототипско издање Данице објављено је 1979. [библиографски извор]

О језику и књижевности, књ. 2

1986 — Вук Стефановић Караџић, О језику и књижевности, књ. 2, Просвета, Београд, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, књ. 13 — приредио Милорад Павић.

Павићев приређивачки апарат обухвата опсежне „Напомене и објашњења“ и „Белешку о овом издању“.

ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН

Петар Велики, I–II

1970 — Захарија Орфелин, Петар Велики, I–II, Просвета, Београд, Библиотека „Бразде“ — двотомно издање приредио Милорад Павић. [званична биографија]

Павић је уз издање написао и поговор „Уз Орфелинову књигу о Петру Великом“, том II, стр. 405–412. [библиографски извор]

Реч је о једном од његових капиталних послова на поновном представљању српске књижевности 18 века.

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН

Изабрана дела / велика Пушкинова издања

Почетком шездесетих Павић је приређивао и коментарисао велика Пушкинова издања. Званична биографија наводи да је Просвета 1962. објавила Изабрана дела А. С. Пушкина. [званична биографија]

1963 — А. С. Пушкин, Село и друге песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 97 — избор, предговор и превод Милорад Павић. Поновљена издања: 1965, 1966. и 1971. [библиографски извор]

1963 — А. С. Пушкин, Драме. Поеме. Песме, Просвета, Београд, „Светски класици“, књ. 12 — Павићев избор, предговор и редакција; био је и један од преводилаца. Друго издање 1966; треће, допуњено, 1975. [библиографски извор]

Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига

1972 — Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, Рад, Београд. Павићев рад на овом капиталном издању обухватао је поговор, коментаре и преводе. [званична биографија]

Павићев вишедеценијски рад на Евгенију Оњегину обухватао је, поред препева, предговоре, хронологију и коментаторски апарат. Потпуна генеалогија издања његовог превода припада рубрици „Павић као преводилац“ и овде се не понавља.

ВЕЛИКЕ АНТОЛОГИЈСКЕ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ

Мемоари XВИИИ и XИX века

1964 — Мемоари XIII и XIX века, Матица српска – Српска књижевна задруга, Нови Сад–Београд, едиција „Српска књижевност у сто књига“, књ. 29 — предговор, избор и редакција Милорад Павић. Предговор: стр. 7–13; „Биографски подаци о писцима“: стр. 323–330. [библиографски извор]

Од барока до класицизма

1966 — Од барока до класицизма, Нолит, Београд, едиција „Српска књижевност у књижевној критици“, књ. III — приредио и предговор написао Милорад Павић. Обновљено издање: 1973. [библиографски извор]

Званична биографија ово издање изричито издваја међу Павићевим приређивачким пословима. [званична биографија]

Стари српски записи и натписи

1986 — Стари српски записи и натписи, Просвета – Српска књижевна задруга, Београд, библиотека „Стара српска књижевност“, књ. 19 — избор и пропратни текстови Милорад Павић.

ВЕЛИКЕ УРЕДНИЧКЕ ЕДИЦИЈЕ

Ове едиције не треба мешати са појединачним приређивачким јединицама, али припадају слици Павићевог великог уредничког рада.

Од 1963. Павић је у Просвети уређивао библиотеку „Српски писци“, потом „Савремени страни писци“, и покренуо едицију „Плаве бразде“, намењену реафирмацији дела старе српске књижевности. [званична биографија]

Године 1985. Павић је са Димитријем Богдановићем покренуо код Просвете библиотеку „Старе српске књижевности“ у 24 књиге. [званична биографија]

У овај одељак нису појединачно унете све књиге тих едиција, јер уредничко вођење библиотеке не значи аутоматски да је Павић лично приредио сваку књигу.

ИЗВОРИ

Милорад Павић — библиографија научних и есејистичких текстова, предговора, поговора и приређивачког рада, Пројекат Растко: LINK

Званична биографија Милорада Павића, khazars.com: LINK