Novi Heder 2021 001 1

Последњи стихови

 

Milorad Pavić

POSLE SVEGA

Never more

Gavran

Ako bi mi opet kupila

Svesku praznih listova bez crta

Možda bih najzad mogao

Da ti napišem ljubavno pismo

Poslednje mesto prvog

*

Bio sam srećan, a nisam znao,

Bila si nesrećna, a nisi znala.

Kada smo shvatili bilo je kasno

Zauvek za mene, ali ne i za tebe

No ni to nisi znala

*

Kod „Ljubića“ smo jeli

Teletinu sa pečenim povrćem

Ti si sedela nesrećna i zdrava

A ja srećan i bolestan

U ogledalu iza tebe

Kola i ljudi što idu niz ulicu

Išli su uz ulicu

*

Za rođendan kupila si mi knjigu

Čitam je tvojim očima

I vrebam ono što bi se u njoj

Moglo tebi svideti

Za mene knjige više nema

*

Neki nas nepojamno mrze

Drugi nas mnogo vole

Ja sam navikao na to, ti ne

Ja računam samo one druge

Ti samo one prve

*

Ti si vidovita, bolje vidiš budućnost

Ja ne, ja bolje vidim prošlost

Ti samo misliš o prošlom

Ja samo maštam o budućnosti

Možda svak želi što nema

*

Jedna žena nam je prorekla

Budućnost neće ličiti na prošlost

Ja ne verujem u to proročanstvo

Na tvoj suncobran upisao sam

Sve lepe dane naše prošlosti

Sve crne dane naše prošlosti

Ti si upisala na moj kišobran

Ni ti ne veruješ u to proročanstvo

*

Jedan drevni čovek je napisao

Ne mogu živeti ni s tobom ni bez tebe

Kada sam to pročitao rekoh

Kako je stvar lepo rečena

Danas me boli uvo da li je stvar lepo rečena

Sad znam da je to istina

*

U mladosti telo je ispred duha

U starosti duh je ispred tela

Znam da sam u poslu i u ljubavi

Iskoristio trenutak

Kada su duh i telo bili ravnopravni

Sada je kako mora biti

*

Bila si mlada, lepa i talentovana

Bio sam srećan zbog tvog talenta

Bila si nesrećna zbog mog talenta

Od kojeg nije ostalo vremena za nas

A ja sam mislio da talenat nema godine

*

Govorio sam knjige su naša deca

Čim se osamostale prhnuće u svet

Čim to bi naša deca prhnuše u svet

Čim to bi naše knjige prhnuše u svet

Sad nam je kuća bez maltera što spaja

*

Jedan Rus kaže da se vreme

Zaustavlja u materiji a teče u energiji

Ja mislim da naše Sada, naš život

Nastaje na preseku večnosti i vremena

Ti kažeš da ćeš još samo četiri godine

Moći da nosiš lepe haljine

(Ovi neobjavljeni stihovi pisani su tokom oktobra i novembra 2009. godine. Neki i u bolnici.) (Prim. Jasmine Mihajlović)