Спомен-плоча Милораду Павићу свечано је откривена 21. фебруара на Филозофском факултету у Новом Саду. Обележје у знак сећања на славног српског писца и аутора светског бестселера „Хазарски речник“ постављено је на улазу у Централну читаоницу библиотеке факултета, која ће убудуће носити име „Милорад Павић“.

Осим епохалног романа-лексикона који му је донео кандидатуру за Нобелову награду за књижевност, Павић је написао и низ других књига од којих су готово све преведене на више од 35 језика у преко 156 наслова. Поред књижевности, Павић је био веома истакнут у научноистраживачком раду и просвети. Био је професор српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду од 1974. до 1990. године, као и декан тог факултета од 1977. до 1979. године. Водећи српски писац новије епохе, уз то и преводилац, историчар књижевности и члан Српске академије наука и уметности умро је 2009. у 80. години живота.

• http://www.b92.net/kultura/

На Венецијанском универзитету (Università Ca‘Foscari di Venezia Facoltà di Lingue e Letterature Straniere), почетком марта одбрањен је магистарски рад Бојане Марчело Гримани, под насловом ПОЕТИКА ФАНТАСТИЧНОГ. У РАСКОРАКУ ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА У ДЕЛИМА МИЛОРАДА ПАВИЋА.

Током маја месеца Јасмина Михајловић, књижевница и старатељ над “Легатом Милорада Павића” одржала је предавање у Институту за књижевност и уметност у Београду, под називом  “Електронска књига – Киндл читач – на примерима романа Милорада Павића”.

У Позоришту Приједор (Република Српска) премијерно је 7. маја 2011. изведена представа Петкутин и Калина, према текстовима Милорада Павића, у адаптацији сарајевског режисера Градимира Гојера. Са поднасловом Play Pavich у представи су превасходно коришћени делови драме „Заувек и дан више или позоришни јеловник“, али и одломци из романа „Хазарски речник“, „Предео сликан чајем“, као и прича Милорада Павића. 

Комад “Заувек и дан више” је до сада игран у Москви (МХАТ, 2002) и Македонији (Народно позориште Битољ, 2004). Ово је прво извођење на српском језику. Драма је иначе објављена у штампаном облику 1993. године..

У петак 20. маја , дипломатским карго летом стигао је из Азербејџана бронзани споменик српског књижевника Милорада Павића. Споменик Павићу откриће свечано 8. јуна 2011. председник Србије Борис Тадић, председник Азербејџана Илхам Алијев и Павићева удовица, књижевница Јасмина Михајловић.

 Споменик Милораду Павићу, рад вајара и професора универзитета из Бакуа Натигу Алијева, висок је три метра, рађен је у седмострукој оплати од бронзе, и са специјалном сеизмичком конструкцијом. Вајар Алијев је осим фотографија, филмских и видео записа, упознавања са животом и делом, путовао у Москву да види тамошњи Павићев споменик у Алеји писаца, рад руског скулптора Григорија Потоцког, који је постављен у престоници Русије још 2009, за живота српског писца.

Приликом свечаног отварања амбасаде Републике Азербејџан 8. јуна 2011. у Београду, Легат Милорада Павића поклонио је граду Бакуу факсимил рукописа „Хазарског речника“. Факсимил је уручен председнику Азербејџана, Илхаму Алијеву, уз присуство српског и азербејџанског министра иностраних послова, бројних званица, представника свештенства и дипломатског кора.

У реконструисаном парку на Ташмајдану, у центру Београда, 8. јуна 2011. откривен је споменик Милораду Павићу. Споменик су открили председник Србије Борис Тадић и председник Азербејџана Илхам Алијев.

Споменик Милораду Павићу висок три метра, изграђен у седмострукој оплати од бронзе, рад је вајара Натигу Алијева, професора универзитета из Бакуа и члана Руске академије уметности.

Песня  „Ай, волна“ группы Мельница написана на основе рассказа Милорада Павича „Долгое ночное плавание“ (Вывернутая перчатка)

Ай, волна, ай…
Ай, волна, ай…
Я думала, что подвал – темно.
Думала, не найду окно,
Ай, мне сказали, что уже давно,
Что глаза давно, света не знали.

Незрячая я…
Ай, волна, ай…

Думала, что земля дрожит,
Может ее туман страшит?
Ай, мне открыли, что по морю мы,
Три чужих страны переплыли.

Соленому…
Ай, волна, ай…

Думала, что свирель звонка,
Думала, тоньше тростника.
Ай, объяснили, что оглохла я,
А свирель моя не поет из-за пыли.

Не слышу я…
Ай, волна, ай…

Принесли б мне ветра дитя,
Думала, я ждала грустя,
Ай, теперь знаю, что к другим ветра.
Как язык костра прилетали шутя.

Бездетная я…
Ай, волна, ай…

Думала, милый каждый день,
Думала, нежен, как капель
Ай, теперь знаю, что любовь моя
Продавалась зря, я продажная…

Ай, волна, возьми меня!
Ай, прими меня!
Ай, волна, ай…
Ай, волна, ай…
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Возьми волна, прими волна!
Волна – прими меня….

Преводи, издања и позоришне представе