There is no translation available!
Перевод недоступен!
У априлском броју Летописа Матице српске (2026) објављена је до сада непозната прича Милорада Павића „Барбара одмах после заласка сунца", коју је из његове рукописне заоставштине приредила Јасмина Михајловић, старатељка Легата Милорада Павића.
Прича је сачувана и у пет машинописних верзија, у архивској целини под називом „БАРБАРА (концепти)", која се чува у Легату Милорада Павића под ознаком Р261.
Рукописи су пронађени у жутој коверти адресираној на професора др Д. Живановића, Павићевог течу, полонисту и универзитетског професора, који је имао значајну улогу у његовом књижевном и научном животу. На коверти се налази поштански печат који упућује на Варшаву, што омогућава претпоставку да је прича настала почетком шездесетих година XX века.
Пет сачуваних верзија открива занимљив процес настајања Павићеве ране прозе. Писац је мењао распоред епизода, ритам реченица, описе и односе међу ликовима, трагајући за одговарајућим приповедачким обликом. Ниједна верзија није означена као коначна, па рукописи пружају редак увид у његову књижевну радионицу.
У средишту приче налазе се женски ликови, сећање, тело, поглед и протицање времена — мотиви који ће, у другачијим облицима, остати присутни и у каснијем Павићевом стваралаштву.
Уз причу су објављене напомена о рукопису и критичка напомена приређивачице, са подацима о пореклу, могућем датовању и разликама међу сачуваним верзијама.
Објављивање приче „Барбара одмах после заласка сунца" представља нови прилог познавању Павићевог раног књижевног стваралаштва и отвара могућност даљег проучавања његових необјављених рукописа.
Милорад Павић, „Барбара одмах после заласка сунца", приредила Јасмина Михајловић, Летопис Матице српске, књ. 517, св. 4, април 2026, стр. 441 и даље.
Прочитајте причу и приређивачке напомене у Летопису Матице српске
