Период успона у животу књижевника Милорада Павића, најпревођенијег српског писца, одвијао се, као што то обично бива, далеко од очију јавности. Четворочлана породица Павић живела је скромно, у стану на Звездари. Прилике су биле такве да је Милорад Павић једно време морао да путује у Нови Сад како би прехранио породицу.
Управо тада настала су његова капитална научна и књижевна дела: Историја српске књижевности барокног доба и Хазарски речник.
Ова књига описује епизоде из приватног живота славног писца током његовог најплоднијег периода. Написао ју је једини преостали члан породице која је живела у Улици војводе Бране 9 — његов син, сликар Иван Павић. Упркос изјавама Милорада Павића у бројним интервјуима да није био идеалан отац и да се својој деци није довољно посветио, у овој књизи видећемо сасвим другачију слику.
Романтична, барокна породична атмосфера, у којој је, упркос скученом простору, увек било места и за два руска хрта, надахњивала је и великог писца и сликара Ивана Павића да поставе темеље својих стваралачких идеја.
Између оца и сина тада су се рађали и међусобни утицаји и надахнућа, о чему најбоље сведочи роман Предео сликан чајем.
Већ 17 година о Легату Милорада Павића се, по његовој тестаментарној вољи, старају супруга Јасмина Михајловић и син Иван Павић.
