Кувајтско издање једног од канонских дела светске ергодичке књижевности

После пуне 42 године од првог објављивања, Хазарски речник Милорада Павића коначно је објављен на арапском језику, у издању кувајтске издавачке куће Wasm Publications, у преводу Мохамеда Ајата Хане (Mohammed Ayat Hanna).

Овим издањем Хазарски речник добио је свој 41. превод, чиме је постао доступан и читаоцима једног од највећих језичких, културних и цивилизацијских простора света.

Истовремено, ово издање има и снажну симболичку вредност. Роман чија је унутрашња структура изграђена на сусрету јеврејске, хришћанске и исламске традиције, после 42 године коначно је проговорио и на језику једне од тих великих цивилизација.

Пут до овог издања трајао је више од четири деценије.

Иако је роман преведен на четрдесет језика и одавно заузео место међу најзначајнијим делима савремене светске књижевности, управо је објављивање на арапском језику представљало један од најдужих и најзахтевнијих међународних издавачких подухвата у историји ове књиге.

Током година вођени су бројни разговори и преговори са издавачима широм арапског света, али без успеха. Тек захваљујући дугогодишњој сарадњи са турском агенцијом Introtema Translation and Copyright Agency, отворен је пут ка издавачу у Кувајту и реализацији овог изузетног пројекта.

Прво издање Хазарског речника објављено је 1984. године. Четрдесет први превод потврђује да Хазарски речник и после више од четири деценије наставља да осваја нове читаоце широм света.

*

Поводом објављивања првог арапског издања Хазарског речника, књижевница Јасмина Михајловић, наследница ауторских права Милорада Павића, изјавила је:

На ово издање чекали смо пуне четрдесет две године. После четрдесет превода, Хазарски речник коначно је проговорио и арапским језиком. За мене ово није само четрдесет први превод. То је потврда да велика књижевност не познаје границе и да проналази пут и тамо где се чинило да га нема. Посебно ме радује што књига која је спојила јеврејску, хришћанску и исламску традицију данас улази управо у арапски културни простор. Ово издање доживљавам као један од најважнијих догађаја у међународној рецепцији Милорада Павића у последњим деценијама.

Од постмодернизма ка ергодичкој књижевности

Објављивање арапског издања Хазарског речника прилика је да се скрене пажња на једну важну чињеницу која је у међународној науци о књижевности одавно прихваћена, али је у Србији још увек недовољно позната.

Данас се Хазарски речник у међународној науци о књижевности сматра једним од канонских дела светске ергодичке књижевности.

Појам ергодичка књижевност (ergodic literature) увео је 1997. године норвешки теоретичар Еспен Ј. Арсет (Espen J. Aarseth) у својој капиталној студији Cybertext: Perspectives on Ergodic Literature.

Назив потиче од грчких речи ergon (рад) и hodos (пут), а означава књижевна дела која од читаоца захтевају активно учешће у процесу читања. За разлику од традиционалног романа, који се чита од почетка до краја, ергодичка књижевност омогућава различите путеве кроз текст, различите редоследе читања и различита значења, у зависности од избора самог читаоца.

За разлику од традиционалног романа, у ергодичком делу читалац није само прималац текста већ и саучесник у његовом обликовању. Управо је Хазарски речник постао један од најпознатијих примера таквог начина читања.

Управо због тога Хазарски речник данас заузима посебно место у историји светске књижевности као једно од дела које је најавило хипертекстуалну, дигиталну и интерактивну књижевност XXI века.

Милорад Павић је ову књижевнотеоријску одредницу прихватио још за живота, сматрајући да она далеко прецизније описује природу његовог књижевног поступка од ознаке „постмодернизам“.

Нажалост, овај појам још није довољно присутан у српској универзитетској настави и књижевној критици.

Објављивање арапског издања није само велики издавачки успех. Оно означава тренутак у којем Хазарски речник поново показује да велика књижевност наставља да осваја нове језике, нове читаоце и новe начине читања.

Библиографске информације

Милорад Павић
Хазарски речник — арапско издање
Превод: Мохамед Ајат Хана (Mohammed Ayat Hanna)
Издавач: Wasm Publications, Кувајт
Прво арапско издање: 2026.
ISBN: 978-1-961628-66-3

Ово је прво арапско издање Хазарског речника и 41. превод романа на светске језике.

Фотографије: љубазношћу издавачке куће Wasm Publications, Кувајт.

Сајт Јасмине Михајловић налази се на адреси https://jasminamihajlovic.com/, на три језика: српском, енглеском и руском. Садржи следеће одељке: Вести, Биографија и књиге, Рецензије књига, Медији, Галерија и Блог - што се може сматрати књигом која се стално допуњује различитим темама и циклусима.

Блог , назван Цртице и ситнице, може се наћи одвојено и на: https://www.crticeisitnice.com/

Јасмина Павић

Данас су ученици VI и VII разреда ОШ Браћа Барух, предвођени својом наставницом историје Радицом Миљаковић Аврамовић, посетили легат Милорада Павића, који се налази у близини школе.

Госпођа Јасмина Михајловић их је угостила, показала легат, и испричала о животу и раду нашег великог писца. Деца су показала велико интересовање за Павићево дело, и снимила видео у оквиру свој пројекта „Путовање кроз време“. Погледајте га на YouTube каналу:

https://www.youtube.com/@PutovanjeKrozVremeBB

Уз више од 400 превода, на 40 језика, и више од 200 постхумних издања, дело Милорада Павића и даље привлачи пажњу читалаца, ученика и истраживача међународне књижевности

Милорад Павић (1929–2009), један је од најзначајнијих и најпревођенијих савремених српских писаца, чија дела имају трајну међународну рецепцију, а преведена су на више од 40 језика. Поред осталих, на енглески, руски, француски, немачки, шпански и италијански, на скандинавске и источноевропске, као и азијске и мање заступљене језике попут кинеског, јапанског, корејског, персијског, тамилског. Павић је посебно познат по роману иновативне структуре „Хазарски речник”, који је овенчан и Ниновом наградом 1984. године, а „Њујорк тајмс” је ову књигу уврстио у седам најбољих књига по избору уредника, крајем 1988. године. „Хазарски речник” је у Кини проглашен књигом године 2014, а француско луксузно реиздање „Хазарског речника” је 2016. године награђено посебним признањем „Ноћ књиге”.

На ове чињенице подсећа књижевница Јасмина Михајловић, пишчева супруга, наводећи да укупан број независних превода Павићевих дела, у облику засебних књига, прелази 400 издања широм света – што укључује различите романе, збирке прича и посебна издања.

– Поред књига, преводи Павићевих дела појављују се и као дигитална издања и различите адаптације за позориште и оперу, што додатно потврђује трајање његове присутности у међународној култури. Преводи Павићевих дела и њихова постхумна издања потврђују трајну глобалну важност његовог рада. Уз импресиван број већи од 400 превода, на 40 језика, и више од 200 постхумних издања, његово дело и даље привлачи пажњу читалаца, ученика и истраживача међународне књижевности. Активно сам радила на томе да глас једног од наших најзначајнијих писаца остане жив, не само у оригиналу него и у многим културама широм света – наглашава Јасмина Михајловић, изражавајући незадовољство због статуса који Милорад Павић има у српској култури:

– Павић је светски класик, а у Србији, и после смрти, од које је прошло 16 година, није представљен и упамћен онако како заслужује. Споменик на Ташмајдану поставио му је Азербејџан, спомен-биста на кући у којој је живео уз велике муке ставила је Русија. Једини „траг” у родној земљи је библиотека са његовим именом на новосадском Филозофском факултету, где је био професор и једно време декан. А Милорад Павић се родио и преминуо у Београду. Не постоји награда са његовим именом, ниједна школа, књижара или библиотека у Србији не носи његово име; нема никаквог књижевног панела, едиције, било које манифестације који би повремено подсећали на то да је Србија имала, и има, Милорада Павића. У српским позориштима постхумно су изведене две аматерске представе (балет у Народном позоришту, по мотивима „Хазарског речника” – извели су Словенци), док је у том периоду буквално широм света било десет професионалних и спектакуларних позоришних представа. У Београду једна забачена уличица на периферији носи његово име – објашњава Јасмина Михајловић.

По њеним речима, после Павићеве смрти 2009. године, његова књижевност је остала жива кроз континуирана издања и преводе. Током периода од 2009. до 2025. године, објављено је више од 200 постхумних издања његових дела у земљи и иностранству. Ова издања укључују: нова штампана издања и реиздања романа и збирки прича, преводе на различите језике, електронска и аудио издања и посебне библиографске едиције.

– Без сујете могу да кажем да сам била активни чувар међународног живота Павићевих књига после његове смрти. Моја улога обухвата кључне активности у вези са постхумним издањима и преводима, као што су: координација са преводиоцима и издавачима у земљи и иностранству, надзор уредничког процеса и продукције преводних издања, логистичка и правна подршка у реализацији издања, иницирање и подржавање објављивања нових верзија и адаптација. Захваљујући мојој посвећености, Павићева дела су остала присутна и доступна новим генерацијама читалаца широм света и у Србији. Проширила сам број превода у земљама које нису биле присутне за његовог живота. Допринела сам томе да Павићев књижевни глас настави да се чује и широм света, не само као историјски, већ и као живи књижевни феномен. Уређујем тројезични сајт www. khazars.com (користан како издавачима, тако и научницима, а, наравно, и обичним читаоцима). Старатељка сам над Легатом Милорада Павића у Београду – запажа Јасмина Михајловић.

Овом приликом наша саговорница указује на то колико је тешко објавити превод неке књиге српског аутора у преводу на стране језике и због тога што је Србија међу малобројним земљама у Европи које немају књижевну агенцију.

– За живота, Павић је имао агентуре у Француској и Швајцарској, ја сам, пак, једно кратко време имала књижевног агента у Италији (све до ковида), а тренутно мене (и Павића) заступа једна турска агенција, али само за земље бившег Совјетског Савеза и за Далеки исток. Агенти узимају 20 одсто од зараде, за сваку књигу. Кад вам се обрати издавач са предлогом за објављивање неког дела па до првих примерака прође око пола године. Пре их је било десет, а сада само пет, или тек два примерка. Српска царина, кад стигне пошиљка, дивљачки отвара пакет са књигама, често их оштећујући. Онда ми та иста царина тражи новац за царињење тих пет књига и принуђена сам да им објашњавам да сам ослобођена царине по српском закону. Аванс за књигу издату у Европи, креће се између 500 и хиљаду евра. Али, он се брзо „истопи” уз плаћања разних намета и провизија – објашњава Јасмина Михајловић.

Открива нам и занимљива искуства у вези са својом улогом књижевног агента, суочавајући се и са политичким и идеолошким забранама везаним за Павићево дело.

– Најгори платиоци су земље ЕУ, најбољи – земље Далеког истока: Јапан, Кореја, Кина. Са Русима имам највише професионалних проблема, са Кинезима најмање. Пред почетак рата Русије са Украјином, десила се уникатна непријатност, јер су штампали као пиратска издања укупно 16 Павићевих дела. Иначе, проблем са пиратеријом је непрекидан. Стално морам да интервенишем на „Јутјубу”, или око аудио-издања, и пре свега електронских књига. Суочила сам се и са руком цензуром. Тражили су да се избаци реченица из приче писане седамдесетих година прошлог века, зато што има геј призвук! А за оригинални наслов једне ране Павићеве збирке прича „Гвоздена завеса”, тражили су промену наслова. Исламске земље сакате „Хазарски речник”, пошто избацују интегрални део књиге, а реч је о „Жутој књизи” – јеврејској. Када је реч о кинеским преводиоцима, са њима највише радим, јер они упоређују енглеско, руско и француско издање, да би добили што вернији превод. Са српским не стоје добро, јер је катедра за србистику укинута у Кини, остала је само катедра за кроатистику. Ово је иначе општи проблем, због тога што нисмо сачували своје катедре, а све су их преузели Хрвати – закључује наша саговорница.

Извор : Политика, 1. фебруар 2026, Марина Вулићевић

Извор : Политика, 15. фебруар 2026.