Novi Heder 2021 001 1

Zavod za udžbenike iz Beograda objavio je 2007 godine roman Milorada Pavića „Pozorište od hartije“ koji u podnaslovu ima naznaku: „Roman antologija ili savremena svetska priča“. Roman je dosad preveden na ruski, poljski i češki jezik. U predgovoru autor ove osobene proze kaže:

Meksički izdavač Sexto Piso objavio je 2007 godine vrlo lepo izdanje u dve knjige Pavićevog romana „Unikat“ u prevodu Dubravke Sužnjević. U prvom tomu je sam tekst romana, a u drugom, drugačije opremljenom tomu je sto završetaka ovog romana, pošto je to knjiga sa sto krajeva. Sve zajedno je stavljeno u jednu kutiju. Izdavač je sledeći napomenu pisca na kraju knjige raspisao konkurs za čitaoce koji su mu poslali svoje završetke. Tri najlepša završetka po izboru izdavača poslata su autoru da izabere dobitnika nagrade, što je on i učinio.

Sa pogovorom Petra Pijanovića Zavod za udžbenike iz Beograda objavio je 2008. godine u svojoj biblioteci „Jedan tom“ sve priče Milorada Pavića u izboru autora. U istoj biblioteci ranije su objavljeni svi tekstovi Duška Radovića, a u isto vreme, 2008. godine, objavljene su i sve priče Ive Andrića.

Grčka filmska kuća „SM Art Media“ objavila je nedavno u kolekciji „The Antennas of our Time“ dokumentarni film o Miloradu Paviću u trajanju od 50 minuta. Razgovor je vodio u Beogradu i u Novom Sadu sa autorom glavni urednik najveće grčke izdavačke kuće Anteos Hrisostomidis. Film obiluje veoma lepim snimcima Beograda i Novog Sada i snimljen je na grčkom i srpskom jeziku.

Izdavačka kuća iz Atine, „Estia“, objavila je 2007 godine roman Milorada Pavića „Drugo telo“ u prevodu Sofije Avgerinu. Ovaj roman je dosad preveden na više jezika (engleski, ruski, slovački, slovenački i poljski).

2009PavicS

A monument to Serbian writer Milorad Pavić was unveiled on June 24th 2009 in Moscow, in front of the “Library of Foreign Languages”. This bronze bust by famous Russian sculptor Grigori Potocki has been erected on the green in front of the library, alongside monuments to other foreign writers from Dante onwards. On the occasion of this honor Milorad Pavić said the following: “I would not be where I am today had it not been for Russian readers and my books and plays in the Russian language. In the days when I was not yet translated into Russian, Russian readers used to come to the “Library of Foreign Languages” and read my prose in the original, or various translations. So I was told once when Jasmina Mihajlović, my wife, and I came to Moscow on the occasion of the staging of one of my play.

That is why this bust is here today, before the ”Library of Foreign Languages”, to which I am therefore doubly grateful. “The monument is here because of my books, which were published in Russian by many, whom I would now like to mention, and also to thank the magazine “Inostranaya Literatura”, renewed magazine “Yasnaya Polyana” published by the Tolstoy museum in Yasnaya Polyana, publishers “Amphora”, “Azbooka” and “ZebraE”, as well as the Russian theaters that staged and are still showing my interactive plays. These are: Moskovski hudozhestveni teatar of Chekhov, LENSOV in St. Petersburg, theaters in Voronezh and Prokopyevsk and others from Moscow to Siberia. I would also like to thank the directors of my plays, as well as the actors and the publishers who recorded some of my novels on CD “Audiobooks”. Without my fabulous translators Ms. Larissa Savelieva and Ms. Nataliya Vagapova my prose and my plays would not have appeared in the Russian language. Finally, I owe special gratitude to the Russian newspapers and magazines, the Russian internet, television and radio, to Russian slavists and literary and theatrical critics who paid considerable attention to my work. Thanks to famous Russian sculptor Grigori Potocki, who came to Belgrade with his wife several years ago and there created my portrait, which is before you now, I can say that I have received during my lifetime more than many do not receive even after death. Thank you all.”

www.svoboda.org
www.intomoscow.ru
www.youtube.com

There is no translation available!

Перевод недоступен!


Воспоминания переводчика Ларисы Савельевой

Новое время №44 о 07.12.09

khazars.com

Король умер. 30 ноября в Белграде на 81-м году жизни скончался великий сербский писатель Милорад Павич. В России он расходился многотысячными тиражами и был, пожалуй, самым популярным представителем постмодернизма. Почти все его романы, изданные здесь, мы читали в переводах Ларисы Савельевой — филолога-слависта и переводчика с сербского и хорватского языков. О том, что за человек был Милорад Павич, о его увлечениях и том мире, который он сам для себя выдумал, — в воспоминаниях Ларисы Савельевой — специально для The New Times

В 1984 году я впервые поехала в Югославию. В Белграде была летняя школа славистов — съезжались филологи со всего мира. В течение трех недель мы слушали лекции, знакомились с городом. Я обратила внимание, что почти во всех витринах книжных магазинов стоит одна и та же книга — «Хазарский словарь». Кто такой Милорад Павич, я тогда не знала. Когда возвращалась в Москву на поезде, залегла на верхнюю полку с книгой и «очнулась» только по прибытии на вокзал. Потом ходила по издательствам, предлагала перевести роман. Редакторы смотрели на меня квадратными глазами…
Спустя пять лет мне позвонили из «Иностранной литературы» и сказали, что хотят опубликовать «Хазарский словарь» в журнале. Тут мне как раз подвернулась еще одна поездка в Югославию. Я нашла контакты Павича, попросила его о встрече — чтобы получить разрешение на перевод и публикацию в России. Он пригласил меня к себе в гости. Он тогда жил в центральной части Белграда, но место при этом было очень тихое, рядом — парк и кладбище. В назначенный час, ровно минута в минуту, я подошла к калитке дома и нажала на звонок. В тот же самый момент на кладбище зазвонили колокола. (Сейчас, зная Павича, я думаю, что он специально назначил встречу именно в это время — он любил все эффектно обставить, позже я в этом неоднократно убеждалась.) Затем калитка открылась — и я увидела маленький особнячок, стены которого были увиты мелкими розами, и писателя с двумя борзыми. Павич был небольшого роста, у него была типичная сербская внешность: немножечко крючковатый нос, усики щеточкой — в общем, он не производил впечатления красавца, но при этом был невероятно обаятелен и мил. Он умел располагать к себе, как никто другой. Мы зашли в дом, в совершенно необыкновенную гостиную, в которой стояли бархатные готические кресла, старинный глобус, подзорная труба и огромное количество книг. Сели друг напротив друга. Через некоторое время в гостиную вошла очень бледная дама с распущенными волосами, как потом выяснилось — первая жена Павича. В руках у нее был серебряный поднос, на нем — графин с вишневой наливкой, причем почти такой же, как делала моя бабушка в Одессе. Мы разговорились на тему детства, каждый стал что-то вспоминать, потом мы выпили, и стало как-то совсем уютно и тепло. Довольно быстро мы обо всем договорились — Павич даже разрешил мне самостоятельно сократить «Хазарский словарь» до журнального варианта. С тех пор мы подружились и виделись уже регулярно — почти каждый мой приезд в Белград или его приезд в Москву.

О переводах

Павич всегда очень скрупулезно читал переводы своих текстов. Он хорошо знал русский язык (английский, французский и немецкий — еще лучше). Один раз нашел в моем переводе серьезную ошибку, и мне было очень неловко. По счастью, ошибка была не в книге, а в журнале «Плэйбой», для которого я переводила маленький рассказ Павича. В одном из абзацев я поняла слова «Дунай встал» как «Дунай замерз», и поэтому в нем нет рыбы. Оказалось, это совсем не так: Дунай встает в буквальном смысле, и даже начинает течь в обратном направлении, а рыба просто уходит на глубину. Вообще меня часто спрашивают: «Павича, должно быть, невероятно трудно переводить?». В том-то и дело, что нет. Он очень просто пишет. И в этом его главный фокус: он достигает красоты и нетривиальности с помощью самых простых средств.

Об увлечениях

Круг интересов Павича было довольно сложно определить — настолько он широк. До самого последнего момента он следил за новинками мировой литературы. Увлекался музыкой — обожал ходить на классические концерты, сам играл на скрипке и фортепиано. Любил путешествовать. Одно время он даже купил квартиру в Париже, но позже от нее избавился: это морока — каждый раз брать билет на самолет, когда тебя залили соседи… Он любил вкусно поесть — именно что не много, а изысканно. Интересовался теннисом — и сам в него играл, и за всеми крупными турнирами следил. В один из моих приездов в Белград я провожала Павича до дома. Стояла прекрасная весенняя погода, мы шли по улице медленно, болтали о жизни. Вдруг он увидел афишу выставки, посвященной какому-то сербскому астроному. «А давайте зайдем, — предложил он. — Меня так волнует астрономия, и как там все на небе устроено…» В общем, он интересовался всем. В последние годы — даже компьютерными играми.

О фантазии

В его книгах нет реальных персонажей. Да и как таковой нашей жизни там нет — это другая планета. Одна из последних его книг «Бумажный театр» — это полностью выдуманная антология мировой литературы. Он придумал 38 писателей (по числу стран, в которых были переведены его книги) с биографиями и библиографиями, и написал для каждого из них рассказ. Все это чистая фантазия. Можно сказать, что он жил в каком-то своем параллельном мире.

О политике

Вопреки расхожему мнению, политика его не интересовала. Поверьте, политические новости — это такие мелочи для человека, который погружен в свой мир и пытается перенести его на бумагу! Война, конечно, не могла пройти мимо него, он очень переживал — чисто по-человечески. Но отношения политических элит Америки, ЕС, Сербии, России его не интересовали совсем, он даже гнушался этой темы. Он считал все это грязью.

О последней встрече

Это было в марте. Мы с директором издательства «Амфора» поехали к Павичу в Белград, чтобы подписать с ним договор (с «Азбукой» у него отношения закончились, и он по каким-то причинам захотел поменять издателя). Приехали к нему в Академию науки и искусства. Он принимал нас в своем кабинете. Стены были увешаны картинами, и там, в частности, была работа его сына «Пейзаж, нарисованный чаем». Сын в буквальном смысле приготовил заварку и писал ею на холсте. Собственно, эта картина и вдохновила Павича на создание одно¬именного романа.
На следующий день он мне позвонил и пригласил погулять по центру города. Мы долго бродили по улицам, говорили ни о чем, потом пили чай в каком-то уютном кафе…
Расставаться не хотелось ни мне, ни ему.

О неизданном

После выхода романа «Другое тело» Павич сказал мне: «Это моя последняя книга. Больше писать не буду — устал». Потом вдруг звонит: «Лара, у меня тут новая книжка готова — «Бумажный театр». Не так много времени прошло, меньше года, он вообще довольно быстро писал… После выхода «Бумажного театра» мне снова было сказано: «Все, теперь точно хватит — я хочу просто пожить». Но в 2009 году на свет появилась повесть «Мушка». Перед тем как отдать ее на перевод, Павич сказал мне, что «в ней впервые много автографических моментов». Действительно, когда я переводила, то обнаружила множество вещей, связанных с его жизнью. Правда, один эпизод меня смутил. Главный герой, то есть сам Павич, пишет свою политическую автобиографию и завещает опубликовать ее после смерти. Я подумала: «Неужели он нам готовит какую-то сенсацию? Или просто в очередной раз разыгрывает?

В 21. веке печатано в мире больше чем 100 книг Милорада Павича в переводах.