Балет „Хазарски речник – Ловци на снове“, по мотивима романа Милорада Павића, биће премијерно изведен 19. маја (19,30) на Великој сцени, у короеграфији Роналда Савковића и режији Ливије Пандур.

Представа се ради у копродукцији са Опером и театром Мадленианум, у којем ће премијера бити одржана 24. маја.

„Сматрам да је дело Милорада Павића веома репрезентативно, а и познато је широм света. Свесни смо да га је немогуће претворити у балет. Зато су ловци на снове главни мотив и окосница наше представе. У свом раду, бавимо се сновима, сликама света и лепотом. Трагамо за чистом емоцијом. Ово је модерно позориште у правом смислу те речи. Много ми помажу прецизна режија и драматургија Ливије Пандур јер диктирају прави ток представе. Павићеве мисли су толико јаке, импресивне, а изазов је пренети их на сцену, не изговоривши их. Те реченице путују кроз тело. Такође, истакао бих и веома занимљиву играчку поделу. Важно је да се млади уметници развијају у оваквој плесној форми. Отворени су, опуштени, без икаквих проблема са егом или идеализовањем себе. Равноправни су, а што је најважније, сви су – ловци на снове”, каже Савковић, добро познат београдској публици, некада као играч, а већ дуги низ година и као афирмисани кореограф.

Књижевно вече с Јасмином Михајловић у огранку Градске библиотеке Суботица на Палићу.
Књижевница Јасмина Михајловић говорила је о стваралачком опусу писца Милорада Павића, као и о њиховом вишегодишњем заједничком стваралаштву.

Модератор трибине био је Драган Роквић, директор Градске књижнице Суботица.
У прилогу видео запис књижевне вечери са много детаља из дела стваралачког живота Јасмине и Павића који су проведени на Палићу и Суботици.

Јасмина Михајловић о раду Милорада Павића део I
Јасмина Михајловић на Палићу део II

У Ирану је објављен Хазарски речник Милорада Павића на персијском (фарси) језику. Техерански издавач Nashre Markaz је књигу превео са француског језика.
С обзиром да се мултикултурални и мултирелигијски роман Хазарски речник (1984) састоји од црвене (хришћанске), жуте (јеврејске) и зелене (исламске) књиге, и да је преведен на 40 језика, може се сматрати да је коначно, са преводом на персијски, добио први пут свој зелени, исламски „оригинал“.