Почетком августа 2026. појавио се нови, независни дигитални пројекат посвећен Хазарском речнику Милорада Павића — Dictionary of the Khazars Reading Companion.

Аутор пројекта је читалац који је до Павићевог романа дошао преко свог интересовања за ергодичку књижевност. Читајући Хазарски речник и пратећи везе између његових одредница, направио је бесплатну веб-апликацију која другим читаоцима помаже да се крећу кроз књигу.

Средишњи део апликације је интерактивна мрежа одредница. Како читалац напредује кроз роман и означава прочитане одреднице, пред њим се постепено појављују њихове међусобне везе. Систем је направљен тако да не открива унапред оно до чега читалац још није стигао.

Апликација омогућава и вођење бележака, њихово чување и извоз, па Хазарски речник добија неку врсту савремене дигиталне мапе за читање.

Пројекат је представљен почетком августа 2026. у међународној Reddit заједници WeirdLit, посвећеној необичној и експерименталној књижевности. Реакције читалаца биле су непосредне: неки су најавили поновно читање Хазарског речника уз апликацију, док су други управо захваљујући овом пројекту пожелели да први пут прочитају роман.

Више од четири деценије после првог издања Хазарског речника, његова отворена и нелинеарна структура тако наставља да производи нове начине читања — овог пута алат који није направио издавач или књижевна институција, већ сам читалац.

Dictionary of the Khazars Reading Companion:
khazars.beardmo.gg

Reddit / WeirdLit — представљање пројекта:
Dictionary of the Khazars Reading Companion — WeirdLit

Сарадња између два професора и књижевника, Саве Дамјанова и Милорада Павића, представља једну од најзанимљивијих и најплодоноснијих релација у савременој српској књижевности и академској јавности. Она је далеко превазишла класичан однос професора и студента, развивши се у дугогодишње интелектуално сродство, заједничку књижевну мисију и искрено пријатељство.

Павић је у Дамјанову препознао младог научника који поседује специјалан „интуитивни нерв" за проналажење прећутаних, ексцентричних и заборављених аутора.

Павић је написао предговоре за кључне ране научне књиге Саве Дамјанова (Велики код о Ђорђу Марковићу Кодеру и Вртови нестварног). Тиме је дао академски легитимитет Дамјановљевом тада радикалном, постмодерном приступу тумачењу традиције.

Оно што их је најчвршће повезивало била је заједничка љубав према књижевној фантастици, језичком експерименту и постмодернизму.

Револуција у форми: док је Павић својим нелинеарним прозним лавиринтима (попут Хазарског речника) задивљивао свет, Дамјанов је био један од првих и најважнијих домаћих теоретичара који је те поступке детаљно анализирао, дешифровао и утемељивао у српској науци.

Провокација и игра: обојица су књижевност схватала као интерактивну игру са читаоцем, рушећи круте каноне реализма и уносећи елементе фантазмагорије, мистике и зачудности. Дамјанов је често истицао да је Павић био „најнеобичнији човек којег је у животу упознао" – господин по манирима, али апсолутни револуционар по начину размишљања.

Као главни приређивач и уредник, Дамјанов је водио капитални издавачки подухват: припрему и објављивање сабраних „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића" у девет томова (у издању КЦВ „Милош Црњански" и Народне библиотеке Србије). Дамјанов је ове текстове приредио по најсавременијим текстолошким стандардима, додајући им пратећу научну апаратуру и рецепцијске студије, чиме је осигурао да Павићев револуционарни научни рад остане трајно доступан новим генерацијама.

Однос Павића и Дамјанова је редак пример у нашој култури где се две снажне, оригиналне и аутентичне књижевне појаве нису сукобиле, већ су се међусобно допуњавале. Павић је Дамјанову дао крила и слободу у академском свету, а Дамјанов је Павићу узвратио деценијама дубоког теоријског разумевања и коначним уобличавањем његовог научног завештања.