Početkom avgusta 2026. pojavio se novi, nezavisni digitalni projekat posvećen Hazarskom rečniku Milorada Pavića — Dictionary of the Khazars Reading Companion.

Autor projekta je čitalac koji je do Pavićevog romana došao preko svog interesovanja za ergodičku književnost. Čitajući Hazarski rečnik i prateći veze između njegovih odrednica, napravio je besplatnu web-aplikaciju koja drugim čitaocima pomaže da se kreću kroz knjigu.

Središnji deo aplikacije je interaktivna mreža odrednica. Kako čitalac napreduje kroz roman i označava pročitane odrednice, pred njim se postepeno pojavljuju njihove međusobne veze. Sistem je napravljen tako da ne otkriva unapred ono do čega čitalac još nije stigao.

Aplikacija omogućava i vođenje beležaka, njihovo čuvanje i izvoz, pa Hazarski rečnik dobija neku vrstu savremene digitalne mape za čitanje.

Projekat je predstavljen početkom avgusta 2026. u međunarodnoj Reddit zajednici WeirdLit, posvećenoj neobičnoj i eksperimentalnoj književnosti. Reakcije čitalaca bile su neposredne: neki su najavili ponovno čitanje Hazarskog rečnika uz aplikaciju, dok su drugi upravo zahvaljujući ovom projektu poželeli da prvi put pročitaju roman.

Više od četiri decenije posle prvog izdanja Hazarskog rečnika, njegova otvorena i nelinearna struktura tako nastavlja da proizvodi nove načine čitanja — ovog puta alat koji nije napravio izdavač ili književna institucija, već sam čitalac.

Dictionary of the Khazars Reading Companion:
https://khazars.beardmo.gg/

Reddit / WeirdLit — predstavljanje projekta:
https://www.reddit.com/r/WeirdLit/comments/1veme7j/dictionary_of_the_khazars_reading_companion/

Saradnja između dva profesora i književnika, Save Damjanova i Milorada Pavića, predstavlja jednu od najzanimljivijih i najplodonosnijih relacija u savremenoj srpskoj književnosti i akademskoj javnosti. Ona je daleko prevazišla klasičan odnos profesora i studenta, razvivši se u dugogodišnje intelektualno srodstvo, zajedničku književnu misiju i iskreno prijateljstvo.

Pavić je u Damjanovu prepoznao mladog naučnika koji poseduje specijalan „intuitivni nerv" za pronalaženje prećutanih, ekscentričnih i zaboravljenih autora.

Pavić je napisao predgovore za ključne rane naučne knjige Save Damjanova (Veliki kod o Đorđu Markoviću Koderu i Vrtovi nestvarnog). Time je dao akademski legitimitet Damjanovljevom tada radikalnom, postmodernom pristupu tumačenju tradicije.

Ono što ih je najčvršće povezivalo bila je zajednička ljubav prema književnoj fantastici, jezičkom eksperimentu i postmodernizmu.

Revolucija u formi: dok je Pavić svojim nelinearnim proznim lavirintima (poput Hazarskog rečnika) zadivljivao svet, Damjanov je bio jedan od prvih i najvažnijih domaćih teoretičara koji je te postupke detaljno analizirao, dešifrovao i utemeljivao u srpskoj nauci.

Provokacija i igra: obojica su književnost shvatala kao interaktivnu igru sa čitaocem, rušeći krute kanone realizma i unoseći elemente fantazmagorije, mistike i začudnosti. Damjanov je često isticao da je Pavić bio „najneobičniji čovek kojeg je u životu upoznao" – gospodin po manirima, ali apsolutni revolucionar po načinu razmišljanja.

Kao glavni priređivač i urednik, Damjanov je vodio kapitalni izdavački poduhvat: pripremu i objavljivanje sabranih „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića" u devet tomova (u izdanju KCV „Miloš Crnjanski" i Narodne biblioteke Srbije). Damjanov je ove tekstove priredio po najsavremenijim tekstološkim standardima, dodajući im prateću naučnu aparaturu i recepcijske studije, čime je osigurao da Pavićev revolucionarni naučni rad ostane trajno dostupan novim generacijama.

Odnos Pavića i Damjanova je redak primer u našoj kulturi gde se dve snažne, originalne i autentične književne pojave nisu sukobile, već su se međusobno dopunjavale. Pavić je Damjanovu dao krila i slobodu u akademskom svetu, a Damjanov je Paviću uzvratio decenijama dubokog teorijskog razumevanja i konačnim uobličavanjem njegovog naučnog zaveštanja.