Podaci o recepciji

Hazarski rečnik – roman leksikon u 100.000 reči (1984) preveden je do sada na 24 jezika. Kao najbolji roman u Jugoslaviji 1984. dobio je NIN-ovu nagradu, kao i nagradu Roman decenije (1992); New York Times ga je uvrstio među sedam najlepših književnih dela objavljenih u SAD 1988; na listama bestselera bio je na prvom mestu u Francuskoj i na trećem mestu u Engleskoj (videti pregled izdanja).

Predeo slikan čajem - roman za ljubitelje ukrštenih reči (1988) preveden je na deset jezika. Bio je izabran za roman godine 1988 (nagrada „Meša Selimović“), a kao najčitanija knjiga dobio je nagradu Narodne biblioteke Srbije 1989 (videti pregled izdanja).

Unutrašnja strana vetra ili Roman o Heri i Leandru (1991) je roman-klepsidra sa dve naslovne strane i krajem u sredini knjige. Izabran je za najbolju knjigu proze u 1991. godini (nagrada „Borisav Stanković“). Preveden je na dvanaest jezika (francuski, italijanski, engleski, španski, turski, grčki, nemački, japanski, švedski, ruski, slovenački, rumunski).

Poslednja ljubav u Carigradu – priručnik za gatanje (1994) je tarot-roman; dobio je nagradu „Prosvete“ kao roman godine i nagradu „Laza Kostić“. Preveden je na grčki, ruski, engleski, bugarski, ukrajinski, francuski, turski, španski i slovenački jezik.
Pozorišni jelovnik: Za uvek i dan više (1993) vrsta je hiperdrame, preveden je na švedski, ruski, engleski i grčki.
Šešir od riblje kože – ljubavna priča (1996) bio je Zlatni bestseler 1996. Preveden je na francuski, ruski, grčki i koreanski.Romani i druga dela Milorada Pavića u prevodu na ruski jezik mogu se naći na adresi: ruski.
 
Zoran Tucić i Zoran Stefanović izradili su na osnovu Pavićevih priča strip pod naslovom „Treći argument„ (Beograd 1995, na srpskom i engleskom). Kompozitora Svetislava Božića inspirisala je Pavićeva poezija da napiše horsku muziku koja se našla i na repertoaru čuvenog ruskog hora „Glinka“. Danski kompozitor Mogens Kristensen na teme „Hazarskog rečnika“ komponovao je 1994. violinski koncert, klavirski duo i jedno delo za kamernu muziku. Centar Group iz Beograda je objavio CD ROM verziju „Hazarskog rečnika“. Američki autor Majkl Džojs (Michael Joyce) posvetio je svoj hipertekstualni roman „Twilight“ (1996) Miloradu Paviću i Jasmini Mihajlović.

PAVIĆ U POZORIŠTU, NA FILMU I RADIJU

Jedna od Pavićevih priča je filmovana 1993. pod naslovom „Vizantijsko plavo“ u režiji Dragana Marinkovića. Godine 2004. Puriša Đorđević je snimio kratkometražni film „Premijera“ u kojem je obradio pozorišna praizvođenja Pavićevog „Hazarskog rečnika“ u režiji Tomaža Pandura i Pavićeve drame „Zauvek i dan više“ u predstavi Moskovskog hudožestvenog teatra. U Francuskoj 1991. je pozorišna grupa „Theatre du Chateau“ izvela adaptaciju „Hazarskog rečnika“ pod naslovom „Lovci na snove“ (režija: Emannuelle Weisch). Wym Vandekeybus i njegova grupa „Ultima vez“ koristili su fragmente „Hazarskog rečnika“ za svoj balet „Planine načinjene od laveža“ (International Theater Festival Waves,Vordingborg, Denmark 1995).
U XXI veku Pavić je igran u raznim pozorištima Evrope i Amerike:    Zauvek i dan više, Kamerni teatar grada Voronježa, režija Mihail Bičov, 2000 – Voronjež

  •     Hazarski rečnik, Teatar Osobnjak, rezija Aleksej Sljusarčuk, 2002 -Petrograd
  •     Hazarski rečnik; Pandur Theaters, režija Tomaž Pandur; 2002 – Beograd, Ljubljana
  •     Hazarski rečnik; Pandur Theaters, režija Tomaž Pandur; 2003 – Novi Sad (Sterijino pozorje)
  •     Zauvek i dan više; Moskovski hudožestveni akademski teatar Čehova; režija Vladimir Petrov; 2002 – Moskva
  •     Hazarski rečnik; multimedijalna predstava u Sinagogi; 2003 – Prag
  •     Krevet za troje; LENSOV teatar, režija Vladimir Petrov; 2003 – Petrograd
  •     Hazarski rečnik; festival „Novi akcenti“, režija Doroteja Schroeder i Nina Guhlstorff; 2003 – Augsburg
  •     Hazarski rečnik; 45 Bleecker Theatre, režija Erica Gould; 2003 – Njujork
  •     Krevet za troje, Dramteatar, režija Vitalij Zaharov, 2004 – Prokopjevsk

 

Moskovski hudožestveni akademski teatar Čehova, slavni MHAT, koji je osnovao Stanislavski, izveo je 21 i 22 aprila 2002. godine dve premijere „pozorišnog jelovnika“ Milorada Pavića „Za uvek i dan više“. U režiji Vladimira Petrova i u prevodu Natalije Vagapove to je bila praizvedba ove interaktivne drame. Od devet varijanti koje nudi Pavićeva ljubavna priča, režiser je odabrao dve, mušku sa tragičnim završetkom i žensku, koja ima happy end. One se izvode na taj način što gledaoci pre početka predstave glasaju, pa se igra ona verzija za koju se opredelio veći broj gledalaca, što se pri ulasku u dvoranu objavljuje.

Pozorišni kritičari pišu da je to „prva interaktivna lasta, koja je sletela u Moskvu i to na zavesu MHAT-a pored Čehovljevog galeba“ – simbola ovog pozorišta. Može se reći da su mnogi manje-više šokirani što je baš legendarni MHAT Čehova i Stanislavskog, koji igra klasike, odlučio pod upravom slavnoga glumca Olega Tabakova da stavi na repertoar „prvi interaktivni spektakl“ („Nova izvestija“), što će „MHAT postati interaktivan zahvaljujući Miloradu Paviću“ („Komersant“), što je ova „neostvariva misija“ kako beleži „Vreme“, to jest režija „pomodnog pisca Pavića“ poverena Vladimiru Petrovu, režiseru iz Sibira, koji je „bez bitke osvojio Moskvu“ („Nova izvestija“). Pod naslovom „Moj prvi Pavić“ pozorišna kritičarka Darja Korobova piše u „Nezavisnoj gazeti“: „Jedinstveni komad Milorada Pavića „Za uvek i dan više“ poželeli su da stave na scenu desetak hrabrih režisera čim je bio objavljen. Kada su komad pročitali, napustili su tu zamisao. Dramski hipertekst Pavića pokazao se veoma dalek od njihovog shvatanja sceničnosti… Začudo, ruska premijera ipak je održana i to gde – na glavnom pozorišnom poprištu prestonice, u MHATU Čehova“. „Nezavisna gazeta“ dalje beleži: „MHAT ne mora da brine za sudbinu ove predstave“. Naprotiv, Roman Dolžanski u „Komersantu“ kaže: „Komad Pavićev nije osvojen, MHAT je jedva dotakao tu dramu“. Irina Vinogradova piše u svom prikazu pod naslovom „Delići večnosti na pozorišnom jelovniku“ sledeće: „To je skoro hipnoza. Može da bude čak isceljujuća“. „Gledalac prima svoju porciju radosti i odlazi zadovoljan“ piše o ženskoj verziji Aleksej Filipov u „Izvestiji“ pod naslovom „Dečaci desno, devojčice levo“. Elena Jampolskaja u „Novoj izvestiji“ zaključuje pod naslovom „Biraj ili ćeš izgubiti“ sledeće: „Izborna kampanja tek što je počela. Dođite u MHAT, glasajte za svoju verziju, izaberite svoju „večnost“. Nećete izgubiti… To je spektakl opojan, nežan, skoro bestelesan, načinjen na miran, budistički način, kratko i potpuno, kao uzdah i izdah.“

„Radio Beograd Dva“ emitovao je tokom maja 2002. godine svake srede radiodramski megaprojekat – „Zauvek i dan više“ Milorada Pavića u četiri verzije. Delo je izvedeno u radioadaptaciji Vladimira B. Popovića i režiji Meline Pote-Koljević, Đurđe Nešić, Ivane Vujić i Dragane Nikolić. Četiri kompozitora i brojne glumačke ekipe učestvovali su u ostvarenju ovog interaktivnog dramskog dela u postmodernističkom maniru. Kritika ističe režiju Ivane Vujić kao najbližu Pavićevoj dramaturgiji.

RECEPCIJA DELA MILORADA PAVIĆA NA ENGLESKOM GOVORNOM PODRUČJU

Recepcija dela Milorada Pavića na engleskom govornom području počela je, koliko danas znamo, 1970. godine u Sjedinjenim američkim državama. Ona se proširila na tri kontinenta (Engleska, Sjedinjene države, Kanada i Australija). Početke možemo vezati za knjigu „Four Serbian Poets“ (Četiri srpska pesnika) (Ivan Lalić, Jovan Hristić, Ljuba Simović, Milorad Pavić) koju je američki pesnik našeg porekla Čarls Simić (dobitnik Pulicera) objavio u Njujorku 1970. godine. U toj knjizi Simić je na engleski preveo pet pesama Milorada Pavića. Potom je preveo i Pavićevu pesmu „Služba Relji Krilatici“ (The Minnesota Review, Spring 1972, br. 2, str 52-56).Sa pojavim romana-leksikona „Hazarski rečnik“ područje interesovanja se proširilo. Englesko izdanje tog romana pojavilo se 1988. godine i tada su predstavnici izdavača Knopfa iz Njujorka sa desetak drugih Pavićevih izdavača iz sveta na frankfurtskom sajmu u hotelu Hesišes Hof u prisustvu autora najavili sledeći Pavićev roman „Predeo slikan čajem“ koji je tada još bio u rukopisu.Od tada je veći broj izdavača na engleskom govornom području počeo da publikuje Pavićeve knjige. Dela objavljena na engleskom jeziku su sledeća:
Dictionary of the Khazars (Hazarski rečnik)
Knopf, New York, 1988
Hamish Hamilton, London, 1989
Penguin, London, 1989
Reader’s Club, London, 1989
Vintage International, New York, 1989
Book of the Monte Club, New York, 1990
Dereta, Beograd, 1996 (engleski prevod)
e-book, Stockholm, 2005 (na pet jezika, uključujući i engleski)
 
Landscape Painted with Tea (Predeo slikan čajem)
Knopf, New York, 1990
Vintage International, New York, 1990
Hamish Hamilton, London, 1991
Penguin, London, 1992

The Inner Side of the Wind (Unutrašnja strana vetra)
Knopf, New York, 1993
Vintage International, New York, 1993
Dereta, Beograd, 1998 (engleski prevod)

Third Argument – comic based on the writings of Milorad Pavić (Treći argument – strip po motivima proze Milorada Pavića)
Prosveta, Niš, 1995 (engleski prevod)

A Theater Menu For Ever and a Day (Pozorišni jelovnik – Zauvek i dan više)
Dereta, Beograd, 1997 (engleski prevod)

Peter Owen Publishers, London, 1998
Dufour Editions, Pennsylvania, USA, 1999Last Love in Constantinople (Poslednja ljubav u Carigradu)

eBBM – An e-Book Business Model (Jelena Zdravković, Gordan Zdravković)
Magistarski rad na univerzitetu Gavle (Švedska), 2004
(Kao model za ovaj rad poslužio je roman Milorada Pavića “Unikat”)

Unique Item (Unikat)
Dereta, Beograd, 2005 (engleski prevod)

The Tale That Killed Emily Knorr (Priča koja je ubila Emiliju Knor)
Dereta, Beograd, 2005 (engleski prevod)
Na internetu su postavljene na engleskom jeziku dve Pavićeve interaktivne proze, „Damaskin“ i „Stakleni puž“ (videti sajt Milorada Pavića www.khazars.com).
2003. godine 45 Bleeker Theater u Njujorku je na engleskom jeziku izveo pozorišnu predstavu po romanu „Hazarski rečnik“ Milorada Pavića, režija i adaptacija Erika Gold.

Web sajt Milorada Pavića (www.khazars.com) ima i svoju verziju na engleskom jeziku.
* * *

Odzivi na sva ova izdanja Pavićevih knjiga bili su brojni i teško ih je sve na jednom mestu obuhvatiti. Izdavač „Kov“ iz Vršca objavio je 1991. godine dvojezičko (u originalu i u prevodu na srpski jezik) izdanje „Kratku istoriju jedne knjige“ (izbor napisa o romanu leksikonu u 100.000 „Hazarski rečnik“ od Milorada Pavića). Knjiga, koju je priredila Jasmina Tešanović, donosi delove izabranih književnih kritika objavljenih u Jugoslaviji, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji, Holandiji, Španiji i Izraelu. Odlomci kritika objavljenih u publikacijama Sjedinjenih američkih država (na engleskom i u prevodu na srpski), u Kanadi, Velikoj Britaniji i Australiji dati su na stranama 178-272. Tu su objavljene kritike autora B. Mikasinovich; William Goldstein; Charles Fenyvesi; Douglas Seibold; Ilan Stavans; Michael Dirda; Robert Coover; D. J. R. Bruckner; Charles Simic; Peter B. Golden; V. D. Mihailovich; Michiko Kakutani; Paul Gray; John Leonard; Thomas Molnar; Ken Kalfus; Jacques Folch-Ribas; Guy Ferland; Denis Saint-Jacques; Christine Klein-Lataud; H. J. Kirchoff; Stephen Pile; Stuart Evans; David Holloway; Julian Neuberger; Hugh Barnes; Kenneth McLeish; Michelene Wandor; Robert Irvin; John Harvey; Anthony Burgess; Adam Mars-Jones; Nicholas Rothwell; T. J. Binyon; Jillian S. Pritchett; Roz Kaveney; Peter Vansittart i Angela Carter. Ti autori su objavljivali svoje kritike u listovima World Literature Today, Oklahoma; Publishers Weekly; Kirkus Review, New York; The Washington Times; Chicago Tribune; Columbia Daily Spectator; Washington Post; The New York Times Book Review; World and I, Washington; New York Times; Time Magazine; The Nation, New York; New York City Tribune; Philadelphia Enquirer; The Globe and Mail, Toronto; The Sunday Times, London; The Times, London; Daily Telegraph, London; Glasgow Herald; BBC, Radio 4 London; The Listener, London; Sunday Telegraph, London; Observer, London; The Independent, London; The Weekend Australian; Literary Review, London; Books, London; London Magazine i London Review of Books. Ocena Pavićevog dela već je u tim kritikama jasno naznačena. Ovde navodimo kratke odlomke iz nekih od tih kritika:

«Uvek sam smatrao da je tradicija preodređena da proizvede odabrane težnje i vrhunske domete… U Pavićevom slučaju imam jasan osećaj da su ga dva veka književne tradicije pretvorila u velikog romansijera…»
B. Mikasinovich, World Literature Today
«Kakvo stvarno, veseljačko, apsurdno remek delo… To je virtuozni falsifikat koji prevazilazi vrednost nepostojećeg originala, ukratko to je blistava višebojna pređa satkana rukom jednog homerovski snažnog pripovedača…»
Charles Fenyvesi, The Washington Times

«Roman složenih, idiosinkratskih uživanja… Ako srpskohrvatska književnost nije bila u modi na zapadu, koliko ostale slovenske književnosti, po svoj prilici Pavićev roman će to promeniti. «Hazarski rečnik» je izjednačen sa «Imenom ruže» Umberta Eka po svojoj mudrosti, invenciji i intelektu, ali ga nadmašuje po svom finom zapletu.»
Douglas Seibold, Chicago Tribune

«Kao i Borhes, Garsija Markes ili Kalvino, ovaj jugoslovenski profesor i prvoklasni romanopisac zna kako da svoje tekstualno mađioničarstvo podrži vrhunskim portretskim minijaturama i zavodljivim anegdotama.»
Michael Dirda, Washington Post

»On misli kao što mi sanjamo… Postoje neka dela za koja se često misli da su inovativna. Takva je knjiga jugoslovenskog pesnika i naučnika Milorada Pavića, dosetljiv i razdragan „Hazarski rečnik“, koji svojim hronološki poremećenim odrednicama i ukrštenim pozivanjem na simbole, omogućava svakom čitaocu da „sam sebi sastavi knjigu, kao u nekoj igri domina ili karata“. Čitalac može da prati neku temu kao u rečniku, da pročita knjigu od početka do kraja, s leva na desno ili s desna na levo, ili čak i „dijagonalno“, radeći „u troje“. On čak može, kako sugeriše gospodin Pavić, „da čita knjigu na način na koji jede, može da koristi svoje desno oko kao viljušku, levo kao nož, a da baca koske preko ramena“.
Robert Coover, The New York Times Book Review

«Retko da roman iz Jugoslavije obuzme evropsko čitalaštvo kao oluja, kao što se dogodilo sa «Hazarskim rečnikom» Milorada Pavića«.
časopis World and I, Washington

«Pavićev simulakrum istorijskih istraživanja daje portrete ljudi koji zaluđeno tragaju za istinom o jednom događaju koji se možda nikada nije desio. I oni koji uđu u klaustrofobičan svet ovog romana zateći će se zarobljeni u istoj ludosti. Želeće da znaju šta se zbilja desilo i neće uspeti. Ali, osećaj osujećenosti bledi pred čarobnim traganjem.»
Paul Gray, Time Magazine

«Neobičan roman međunarodnog ugleda… megahit!»
H. J. Kirchhoff, The Globe and Mail, Toronto

«Pavić je iskoristio format priručnika da bi stvorio nešto što je istovremeno parodija akademskog znanja i ne-linearne proze, misterije i bajke… Hazarski rečnik je, kako upozorava autor, knjiga u vidu rubikove kocke. Takođe je izvesno da će postati klasik modernih tvorevina mašte.»
Robert Irvin, The Listener, London

 
«Rečnik je knjiga strogo okrenuta ka najsvetlijoj i najoštrijoj strani života – knjiga koja je univerzalni i jedinstveni proizvod ove dovitljive mašte.»
Nicholas Rothwell, The Weekend Australian

«Postoji izvesna zanosna igra u ovoj knjizi koja je istovremeno i dostupna i prijatna za čitanje. Ona je na dobrom putu da postane kultni roman u Sjedinjenim državama…»
T.J. Binyon, Literary Review, London

U apendiksu iste knjige dati su i fragmenti kritika koje su izneli različiti autori (D. J. R. Bruckner; Anne Tyler; Jonathan Baumbach; Ron Grossman; Katherine Neville; Thoman Christensen) o drugom Pavićevom romanu, „Predeo slikan čajem“. Kritike su objavljene u listovima New York Times; Philadelphia Enquirer; Chicago Tribune; San Jose Mercury News i San Francisco Chronicle. Evo i odlomka iz tih kritika:

»Pavićevi romani bi se mogli svrstati u žanr magičnog realizma… To je eksperiment u letenju, pokušaj prkošenja gravitaciji običnog đivota. To je takođe i jedini roman koji ja znam u kojem se heroina zaljubi u čitaoca. Ko bi tome mogao odoleti? Nemamo izbora nego da se i mi zaljubimo u nju.«
Anne Tyler, The Philadelphia Enquirer

Treći Pavićev roman preveden na engleski kod Knopfa je „Unutrašnja strana vetra“. Izdavač ga je najavio napomenom „Čisti Pavić“ („Pure Pavić“), a tiraž je ubrzo rasprodat, tako da se potom tri meseca čekalo na polovni primerak, kako beleže internet instance koje se tim bave.

Ocena Pavićevog dela već je u prvim engleskim i američkim kritikama jasno naznačena. Naslov članka R.Kuvera u Njujork Tajmsu je: „On misli kao što mi sanjamo“. New York Times je proglasio 1988. „Hazarski rečnik“ za jednu od sedam najboljih knjiga godine po izboru urednika ovoga lista. Među njima je pored ostalih i Garsija Markes. „New York Times Book Review“ u decembru 1988. godine piše: „Roman-rečnik Milorada Pavića izazvao je širom sveta književnu senzaciju – to je knjiga o kojoj se najviše govori i koja je otkriće koje dolazi iz Evrope posle pojave „Imena ruže“ i „Parfema“. Antony Burgess u „Observer-u“ beleži sledeće: „Pavić je želeo da podigne knjigu, ili Knjigu, to jest, Kutiju Organizovanog Znanja na nivo magičnog predmeta poput poluživotinje, koja može da opšti sama sa sobom i sa drugim knjigama, da stvori knjigu kao smrtonosno oružje…“ Anđela Karter u „London Review of Books“ kaže: „Hazarski rečnik ispunjava čak prebogato sve uslove koje je Valas Stivens postavio u svojem ogledu „Napomene o Savršenoj književnosti“…

Pored ovih čisto kritičarskih priloga, Pavićevo delo je privuklo i pisce udžbenika i urednike časopisa koji su hteli da imaju zasebne brojeve o Paviću. Takav je, na primer, slučaj sa američkim časopisom „ The Review of Contemporary Fiction “ koji je broj XVIII No. 2, leto 1998, posvetio dvojici pisaca, Miloradu Paviću i Curtis-u White-u. O Paviću su pisali Radmila Jovanović Gorup, Thanassis Lallas, Andreas Leitner, Dagmar Burkhart, Rachel Kilbourn Davis, Tomislav Z. Longinović, Jasmina Mihajlović. U časopisu „ Serbian Studies “ za 2004. godinu (br. 2) o Paviću su pisali Benjamin Kraft sa Univerziteta u Čikagu, Thomas O. Beebee i Lenka Pankova sa Univerziteta Pensilvanija. Čisto udžbenički priručnici koji izlaze u Njujorku, San Francisku, Bostonu, Londonu, Torontu, Sidneju, Tokiju, Singapuru, Madridu, Meksiko Sitiju, Minhenu, Parizu, Kejp Taunu, Hong Kongu i Montrealu pod naslovom „ One World, Many Cultures “ i „ Discovering the Many Worlds of Literature “ donose odeljke o Paviću i prevod jedne njegove priče koja je odabrana u pedagoške svrhe.

Engleski izdavač „Penguin“ je godine 1994. zamolio Pavića da napiše propratni tekst uz knjigu Jurija Stojanova „ The Hidden Tradition in Europe“, i taj tekst je u knjizi objavljen.

Najzad, može se reći da je u jednoj lepoj knjizi „ The Ravenous Muse“ objavljenoj u Njujorku 1996. godine Karen Elisabeth Gordon unela neke fragmente iz Pavićevih romana u jedan bogati izbor kulinarskih stranica pisaca iz celog sveta.

U knjizi Stvaranje nacije, razaranje nacije, Književnost i kulturna politika u Jugoslaviji (Making a Nation, Breaking a Nation: Literature and Cultural Politics in Yugoslavia. Stanford University Press, 1998) jedan profesor čikaškog univerziteta E. B. Vahtel (Andrew Baruch Wachtel) posvetio je 1998. odeljak Paviću i zadržao se na njegovom Hazarskom rečniku pokušavajući da knjigu protumači politički. U vezi sa tim tekstom Milorad Pavić mi je u jednom pismu napisao sledeće:

“Gospodin E. B. Vahtel pokušao je da „Hazarski rečnik“ protumači kao nešto što je uticalo na Slobodana Miloševića i raspad Jugoslavije. Kontekst knjige sprečio ga je da pomene takve stavove u odnosu na Hazarski rečnik kao što su, na primer, utisci francuskih kritičara, od kojih jedan kaže „svi smo mi Hazari“, mišljenja atomskih fizičara koji smatraju da je reč o izgubljenom narodu čije se ime Hazari poredi sa identičnim nazivom za „crne rupe u vaseljeni“ i „kvazare“. Kako to da je takvo delo prevedeno dosad na 38 jezika u svetu, uključujući i engleski jezik, na kojem je objavljeno u Engleskoj kod „Pingvina“ i u Sjedinjenim američkim državama kod „Knopfa“, a Njujork tajms bira Hazarski rečnik za jednu od najboljih stranih knjiga objavljenih u SAD 1988? S obzirom da je autor pokušao da prikaže moje delo u političkom kontekstu, nedostaje činjenica da sam posle prvih afirmativnih sudova o Miloševiću, kada sam video kuda Milošević vodi Srbiju, potpisao peticiju zahtevajući da Milošević podnese ostavku. Ta peticija sa potpisima je objavljena u najvećem beogradskom listu „Politika“ 1992 godine. Napadati Miloševića kada je bio na vlasti i to u zemlji bilo je mnogo opasnije nego iz inostranstva gde su to mnogi činili. Netačno je tvrđenje autora da sam učestvovao u pisanju „memoranduma SANU“ – ja sam u SANU izabran posle trenutka kada je taj memorandum pisan, pa ga nisam mogao ni pročitati, a nekmoli pisati…”

Zanimljivo je da jedan drugi profesor čikaškog univerziteta nominuje Pavića za Nobelovu nagradu u književnosti četiri-pet godina zaredom u to vreme, i kopije tih nominacija šalje Paviću, pa osuda i pisac ovih redova to zna. Sličan je slučaj i sa jednim profesorom sa američkog univerziteta Arizona State University, koji je u više navrata nominovao Pavića za Nobelovu nagradu.

Na brojnim sajtovima interneta pod odrednicom ergodic literaturemogu se naći podaci da u ovaj književni pravac (koji dolazi posle „postmoderne“) spadaju i knjige Milorada Pavića.

U Sjedinjenim američkim državama se 2006. godine pojavilo jedno čudno izdanje „Hazarskog rečnika“ (Njujork: Alfred A. Knopf, avgust 2006.) što beleži Google koji donosi naslovnu stranu tog izdanja. U tekst romana ubačene su tri rečenice kojih u originalu nema i Google ih navodi poredeći sa izvornikom. To je, na primer, podnaslov „hermafroditska verzija“ i jedna pretnja gde se kaže da će hrana koju uzima pisac „Hazarskog rečnika“ Teoktist Nikoljski „da mu izađe na nos i uši“.

Dragana Rajkov