Подаци о рецепцији

Хазарски речник – роман лексикон у 100.000 речи (1984) преведен је до сада на 24 језика. Као најбољи роман у Југославији 1984. добио је НИН-ову награду, као и награду Роман деценије (1992); New York Times га је уврстио међу седам најлепших књижевних дела објављених у САД 1988; на листама бестселера био је на првом месту у Француској и на трећем месту у Енглеској (видети преглед издања).

Предео сликан чајем - роман за љубитеље укрштених речи (1988) преведен је на десет језика. Био је изабран за роман године 1988 (награда „Меша Селимовић“), а као најчитанија књига добио је награду Народне библиотеке Србије 1989 (видети преглед издања).

Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру (1991) је роман-клепсидра са две насловне стране и крајем у средини књиге. Изабран је за најбољу књигу прозе у 1991. години (награда „Борисав Станковић“). Преведен је на дванаест језика (француски, италијански, енглески, шпански, турски, грчки, немачки, јапански, шведски, руски, словеначки, румунски).

Последња љубав у Цариграду – приручник за гатање (1994) је тарот-роман; добио је награду „Просвете“ као роман године и награду „Лаза Костић“. Преведен је на грчки, руски, енглески, бугарски, украјински, француски, турски, шпански и словеначки језик.

Позоришни јеловник: За увек и дан више (1993) врста је хипердраме, преведен је на шведски, руски, енглески и грчки. 
Шешир од рибље коже – љубавна прича (1996) био је Златни бестселер 1996. Преведен је на француски, руски, грчки и кореански.Романи и друга дела Милорада Павића у преводу на руски језик могу се наћи на адреси: руски.
 
Зоран Туцић и Зоран Стефановић израдили су на основу Павићевих прича стрип под насловом „Трећи аргумент (Београд 1995, на српском и енглеском). Композитора Светислава Божића инспирисала је Павићева поезија да напише хорску музику која се нашла и на репертоару чувеног руског хора „Глинка“. Дански композитор Могенс Кристенсен на теме „Хазарског речника“ компоновао је 1994. виолински концерт, клавирски дуо и једно дело за камерну музику. Centar Group из Београда је објавио CD ROM верзију „Хазарског речника“. Амерички аутор Мајкл Џојс (Michael Joyce) посветио је свој хипертекстуални роман „Twilight“ (1996) Милораду Павићу и Јасмини Михајловић. 
 

ПАВИЋ У ПОЗОРИШТУ, НА ФИЛМУ И РАДИЈУ

Једна од Павићевих прича је филмована 1993. под насловом „Византијско плаво“ у режији Драгана Маринковића. Године 2004. Пуриша Ђорђевић је снимио краткометражни филм „Премијера“ у којем је обрадио позоришна праизвођења Павићевог „Хазарског речника“ у режији Томажа Пандура и Павићеве драме „Заувек и дан више“ у представи Московског художественог театра. У Француској 1991. је позоришна група „Theatre du Chateau“ извела адаптацију „Хазарског речника“ под насловом „Ловци на снове“ (режија: Emannuelle Weisch). Wym Vandekeybus и његова група „Ultima vez“ користили су фрагменте „Хазарског речника“ за свој балет „Планине начињене од лавежа“ (International Theater Festival Waves,Vordingborg, Denmark 1995).

У XXI веку Павић је игран у разним позориштима Европе и Америке:
  • Заувек и дан више, Камерни театар града Вороњежа, режија Михаил Бичов, 2000 – Вороњеж
  • Хазарски речник, Театар Особњак, резија Алексеј Сљусарчук, 2002 -Петроград
  • Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2002 – Београд, Љубљана
  • Хазарски речник; Pandur Theaters, режија Томаж Пандур; 2003 – Нови Сад (Стеријино позорје)
  • Заувек и дан више; Московски художествени академски театар Чехова; режија Владимир Петров; 2002 – Москва
  • Хазарски речник; мултимедијална представа у Синагоги; 2003 – Праг
  • Кревет за троје; ЛЕНСОВ театар, режија Владимир Петров; 2003 – Петроград
  • Хазарски речник; фестивал „Нови акценти“, режија Doroteja Schroeder i Nina Guhlstorff; 2003 – Аугсбург
  • Хазарски речник; 45 Bleecker Theatre, режија Erica Gould; 2003 – Њујорк
  • Кревет за троје, Драмтеатар, режија Виталиј Захаров, 2004 – Прокопјевск

Московски художествени академски театар Чехова, славни МХАТ, који је основао Станиславски, извео је 21 и 22 априла 2002. године две премијере „позоришног јеловника“ Милорада Павића „За увек и дан више“. У режији Владимира Петрова и у преводу Наталије Вагапове то је била праизведба ове интерактивне драме. Од девет варијанти које нуди Павићева љубавна прича, режисер је одабрао две, мушку са трагичним завршетком и женску, која има happy end. Оне се изводе на тај начин што гледаоци пре почетка представе гласају, па се игра она верзија за коју се определио већи број гледалаца, што се при уласку у дворану објављује.

Позоришни критичари пишу да је то „прва интерактивна ласта, која је слетела у Москву и то на завесу МХАТ-а поред Чеховљевог галеба“ – симбола овог позоришта. Може се рећи да су многи мање-више шокирани што је баш легендарни МХАТ Чехова и Станиславског, који игра класике, одлучио под управом славнога глумца Олега Табакова да стави на репертоар „први интерактивни спектакл“ („Нова известија“), што ће „МХАТ постати интерактиван захваљујући Милораду Павићу“ („Комерсант“), што је ова „неостварива мисија“ како бележи „Време“, то јест режија „помодног писца Павића“ поверена Владимиру Петрову, режисеру из Сибира, који је „без битке освојио Москву“ („Нова известија“). Под насловом „Мој први Павић“ позоришна критичарка Дарја Коробова пише у „Независној газети“: „Јединствени комад Милорада Павића „За увек и дан више“ пожелели су да ставе на сцену десетак храбрих режисера чим је био објављен. Када су комад прочитали, напустили су ту замисао. Драмски хипертекст Павића показао се веома далек од њиховог схватања сценичности… Зачудо, руска премијера ипак је одржана и то где – на главном позоришном попришту престонице, у МХАТУ Чехова“. „Независна газета“ даље бележи: „МХАТ не мора да брине за судбину ове представе“. Напротив, Роман Должански у „Комерсанту“ каже: „Комад Павићев није освојен, МХАТ је једва дотакао ту драму“. Ирина Виноградова пише у свом приказу под насловом „Делићи вечности на позоришном јеловнику“ следеће: „То је скоро хипноза. Може да буде чак исцељујућа“. „Гледалац прима своју порцију радости и одлази задовољан“ пише о женској верзији Алексеј Филипов у „Известији“ под насловом „Дечаци десно, девојчице лево“. Елена Јамполскаја у „Новој известији“ закључује под насловом „Бирај или ћеш изгубити“ следеће: „Изборна кампања тек што је почела. Дођите у МХАТ, гласајте за своју верзију, изаберите своју „вечност“. Нећете изгубити… То је спектакл опојан, нежан, скоро бестелесан, начињен на миран, будистички начин, кратко и потпуно, као уздах и издах.“

„Радио Београд Два“ емитовао је током маја 2002. године сваке среде радиодрамски мегапројекат – „Заувек и дан више“ Милорада Павића у четири верзије. Дело је изведено у радиоадаптацији Владимира Б. Поповића и режији Мелине Поте-Кољевић, Ђурђе Нешић, Иване Вујић и Драгане Николић. Четири композитора и бројне глумачке екипе учествовали су у остварењу овог интерактивног драмског дела у постмодернистичком маниру. Критика истиче режију Иване Вујић као најближу Павићевој драматургији.

РЕЦЕПЦИЈА ДЕЛА МИЛОРАДА ПАВИЋА НА ЕНГЛЕСКОМ ГОВОРНОМ ПОДРУЧЈУ

Рeцепција дела Милорада Павића на енглеском говорном подручју почела је, колико данас знамо, 1970. године у Сједињеним америчким државама. Она се проширила на три континента (Енглеска, Сједињене државе, Канада и Аустралија). Почетке можемо везати за књигу „Four Serbian Poets“ (Четири српска песника) (Иван Лалић, Јован Христић, Љуба Симовић, Милорад Павић) коју је амерички песник нашег порекла Чарлс Симић (добитник Пулицера) објавио у Њујорку 1970. године. У тој књизи Симић је на енглески превео пет песама Милорада Павића. Потом је превео и Павићеву песму „Служба Рељи Крилатици“ (The Minnesota Review, Spring 1972, бр. 2, стр 52-56).Са појавим романа-лексикона „Хазарски речник“ подручје интересовања се проширило. Енглеско издање тог романа појавило се 1988. године и тада су представници издавача Кнопфа из Њујорка са десетак других Павићевих издавача из света на франкфуртском сајму у хотелу Хесишес Хоф у присуству аутора најавили следећи Павићев роман „Предео сликан чајем“ који је тада још био у рукопису.Од тада је већи број издавача на енглеском говорном подручју почео да публикује Павићеве књиге. Дела објављена на енглеском језику су следећа:

Dictionary of the Khazars (Хазарски речник)
Knopf, New York, 1988
Hamish Hamilton, London, 1989
Penguin, London, 1989
Reader’s Club, London, 1989
Vintage International, New York, 1989
Book of the Monte Club, New York, 1990
Дерета, Београд, 1996 (енглески превод
)
e-book, Stockholm, 2005 (
на пет језика, укључујући и енглески)
 
Landscape Painted with Tea (Предео сликан чајем)
Knopf, New York, 1990
Vintage International, New York, 1990
Hamish Hamilton, London, 1991
Penguin, London, 1992

The Inner Side of the Wind (Унутрашња страна ветра)
Knopf, New York, 1993
Vintage International, New York, 1993
Дерета, Београд, 1998 (енглески превод)

Third Argument – comic based on the writings of Milorad Pavić (Трећи аргумент – стрип по мотивима прозе Милорада Павића)
Просвета, Ниш, 1995 (енглески превод)

A Theater Menu For Ever and a Day (Позоришни јеловник – Заувек и дан више)
Дерета, Београд, 1997 (енглески превод)

Peter Owen Publishers, London, 1998
Dufour Editions, Pennsylvania, USA, 1999
Last Love in Constantinople (Последња љубав у Цариграду)

eBBM – An e-Book Business Model (Јелена Здравковић, Гордан Здравковић)
Магистарски рад на универзитету Gavle (Шведска
), 2004
(
Као модел за овај рад послужио је роман Милорада ПавићаУникат”)

Unique Item (Уникат)
Дерета, Београд, 2005 (енглески превод
)

The Tale That Killed Emily Knorr (Прича која је убила Емилију Кнор)
Дерета, Београд, 2005 (енглески превод)

На интернету су постављене на енглеском језику две Павићеве интерактивне прозе, „Дамаскин“ и „Стаклени пуж“ (видети сајт Милорада Павића www.khazars.com).
2003. године 45 Bleeker Theater у Њујорку је на енглеском језику извео позоришну представу по роману „Хазарски речник“ Милорада Павића, режија и адаптаcија Ерика Голд.

Wеб сајт Милорада Павића (www.khazars.com) има и своју верзију на енглеском језику.

* * *

Одзиви на сва ова издања Павићевиh књига били су бројни и тешко их је све на једном месту обуhватити. Издавач „Ков“ из Вршца објавио је 1991. године двојезичко (у оригиналу и у преводу на српски језик) издање „Кратку историју једне књиге“ (избор написа о роману лексикону у 100.000 „Хазарски речник“ од Милорада Павића). Књига, коју је приредила Јасмина Тешановић, доноси делове изабраних књижевних критика објављених у Југославији, Франcуској, Белгији, Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Италији, САД, Канади, Великој Британији, Аустралији, Холандији, Шпанији и Израелу. Одломци критика објављених у публикацијама Сједињених америчких држава (на енглеском и у преводу на српски), у Канади, Великој Британији и Аустралији дати су на странама 178-272. Ту су објављене критике аутора B. Mikasinovich; William Goldstein; Charles Fenyvesi; Douglas Seibold; Ilan Stavans; Michael Dirda; Robert Coover; D. J. R. Bruckner; Charles Simic; Peter B. Golden; V. D. Mihailovich; Michiko Kakutani; Paul Gray; John Leonard; Thomas Molnar; Ken Kalfus; Jacques Folch-Ribas; Guy Ferland; Denis Saint-Jacques; Christine Klein-Lataud; H. J. Kirchoff; Stephen Pile; Stuart Evans; David Holloway; Julian Neuberger; Hugh Barnes; Kenneth McLeish; Michelene Wandor; Robert Irvin; John Harvey; Anthony Burgess; Adam Mars-Jones; Nicholas Rothwell; T. J. Binyon; Jillian S. Pritchett; Roz Kaveney; Peter Vansittart и Angela Carter. Ти аутори су објављивали своје критике у листовима World Literature Today, Oklahoma; Publishers Weekly; Kirkus Review, New York; The Washington Times; Chicago Tribune; Columbia Daily Spectator; Washington Post; The New York Times Book Review; World and I, Washington; New York Times; Time Magazine; The Nation, New York; New York City Tribune; Philadelphia Enquirer; The Globe and Mail, Toronto; The Sunday Times, London; The Times, London; Daily Telegraph, London; Glasgow Herald; BBC, Radio 4 London; The Listener, London; Sunday Telegraph, London; Observer, London; The Independent, London; The Weekend Australian; Literary Review, London; Books, London; London Magazine и London Review of Books. Оцена Павићевог дела већ је у тим критикама јасно назначена. Овде наводимо кратке одломке из неких од тих критика:

«Увек сам сматрао да је традиција преодређена да произведе одабране тежње и врхунске домете… У Павићевом случају имам јасан осећај да су га два века књижевне традиције претворила у великог романсијера…»
B. Mikasinovich, World Literature Today

«Какво стварно, весељачко, апсурдно ремек дело… То је виртуозни фалсификат који превазилази вредност непостојећег оригинала, укратко то је блистава вишебојна пређа саткана руком једног хомеровски снажног приповедача…»
Charles Fenyvesi, The Washington Times

«Роман сложених, идиосинкратских уживања… Ако српскохрватска књижевност није била у моди на западу, колико остале словенске књижевности, по свој прилици Павићев роман ће то променити. «Хазарски речник» је изједначен са «Именом руже» Умберта Ека по својој мудрости, инвенцији и интелекту, али га надмашује по свом фином заплету.»
Douglas Seibold, Chicago Tribune

«Као и Борхес, Гарсија Маркес или Калвино, овај југословенски професор и првокласни романописац зна како да своје текстуално мађионичарство подржи врhунским портретским минијатурама и заводљивим анегдотама.»
Michael Dirda, Washington Post

»Он мисли као што ми сањамо… Постоје нека дела за која се често мисли да су иновативна. Таква је књига југословенског песника и научника Милорада Павића, досетљив и раздраган „Хазарски речник“, који својим хронолошки поремећеним одредницама и укрштеним позивањем на симболе, омогућава сваком читаоcу да „сам себи састави књигу, као у некој игри домина или карата“. Читалаc може да прати неку тему као у речнику, да прочита књигу од почетка до краја, с лева на десно или с десна на лево, или чак и „дијагонално“, радећи „у троје“. Он чак може, како сугерише господин Павић, „да чита књигу на начин на који једе, може да користи своје десно око као виљушку, лево као нож, а да баца коске преко рамена“.
Robert Coover, The New York Times Book Review

«Ретко да роман из Југославије обузме европско читалаштво као олуја, као што се догодило са «Хазарским речником» Милорада Павића«.
часопис World and I, Washington

«Павићев симулакрум историјских истраживања даје портрете људи који залуђено трагају за истином о једном догађају који се можда никада није десио. И они који уђу у клаустрофобичан свет овог романа затећи ће се заробљени у истој лудости. Желеће да знају шта се збиља десило и неће успети. Али, осећај осујећености бледи пред чаробним трагањем.»
Paul Gray, Time Magazine

«Необичан роман међународног угледа… мегахит!»
H. J. Kirchhoff, The Globe and Mail, Toronto

«Павић је искористио формат приручника да би створио нешто што је истовремено пародија академског знања и не-линеарне прозе, мистерије и бајке… Хазарски речник је, како упозорава аутор, књига у виду рубикове коцке. Такође је извесно да ће постати класик модерних творевина маште.»
Robert Irvin, The Listener, London

 

«Речник је књига строго окренута ка најсветлијој и најоштријој страни живота – књига која је универзални и јединствени производ ове довитљиве маште.»
Nicholas Rothwell, The Weekend Australian

«Постоји извесна заносна игра у овој књизи која је истовремено и доступна и пријатна за читање. Она је на добром путу да постане култни роман у Сједињеним државама…»
T.J. Binyon, Literary Review, London

У апендиксу исте књиге дати су и фрагменти критика које су изнели различити аутори (D. J. R. Bruckner; Anne Tyler; Jonathan Baumbach; Ron Grossman; Katherine Neville; Thoman Christensen) о другом Павићевом роману, „Предео сликан чајем“. Критике су објављене у листовима New York Times; Philadelphia Enquirer; Chicago Tribune; San Jose Mercury News и San Francisco Chronicle. Ево и одломка из тих критика:

»Павићеви романи би се могли сврстати у жанр магичног реализма… То је експеримент у летењу, покушај пркошења гравитацији обичног ђивота. То је такође и једини роман који ја знам у којем се хероина заљуби у читаоcа. Ко би томе могао одолети? Немамо избора него да се и ми заљубимо у њу.«
Anne Tyler, The Philadelphia Enquirer

Трећи Павићев роман преведен на енглески код Кнопфа је „Унутрашња страна ветра“. Издавач га је најавио напоменом „Чисти Павић“ („Pure Pavić“), а тираж је убрзо распродат, тако да се потом три месеца чекало на половни примерак, како бележе интернет инстанце које се тим баве.

Оцена Павићевог дела већ је у првим енглеским и америчким критикама јасно назначена. Наслов чланка Р.Кувера у Њујорк Тајмсу је: „Он мисли као што ми сањамо“. New York Times је прогласио 1988. „Хазарски речник“ за једну од седам најбољих књига године по избору уредника овога листа. Међу њима је поред осталих и Гарсија Маркес. „New York Times Book Review“ у деcембру 1988. године пише: „Роман-речник Милорада Павића изазвао је широм света књижевну сензацију – то је књига о којој се највише говори и која је откриће које долази из Европе после појаве „Имена руже“ и „Парфема“. Antony Burgess у „Observer-у“ бележи следеће: „Павић је желео да подигне књигу, или Књигу, то јест, Кутију Организованог Знања на ниво магичног предмета попут полуживотиње, која може да општи сама са собом и са другим књигама, да створи књигу као смртоносно оружје…“ Анђела Картер у „London Review of Books“ каже: „Хазарски речник испуњава чак пребогато све услове које је Валас Стивенс поставио у својем огледу „Напомене о Савршеној књижевности“…

Поред ових чисто критичарских прилога, Павићево дело је привукло и писце уџбеника и уреднике часописа који су хтели да имају засебне бројеве о Павићу. Такав је, на пример, случај са америчким часописом „ The Review of Contemporary Fiction “ који је број XVIII No. 2, лето 1998, посветио двојици писаца, Милораду Павићу и Curtis-у White-у. О Павићу су писали Radmila Jovanović Gorup, Thanassis Lallas, Andreas Leitner, Dagmar Burkhart, Rachel Kilbourn Davis, Tomislav Z. Longinović, Jasmina Mihajlović. У часопису „ Serbian Studies “ за 2004. годину (бр. 2) о Павићу су писали Benjamin Kraft са Универзитета у Чикагу, Thomas O. Beebee и Lenka Pankova са Универзитета Пенсилванија. Чисто уџбенички приручници који излазе у Њујорку, Сан Франциску, Бостону, Лондону, Торонту, Сиднеју, Токију, Сингапуру, Мадриду, Мексико Ситију, Минхену, Паризу, Кејп Тауну, Хонг Конгу и Монтреалу под насловом „ One World, Many Cultures “ и „ Discovering the Many Worlds of Literature “ доносе одељке о Павићу и превод једне његове приче која је одабрана у педагошке сврхе.

Енглески издавач „Penguin“ је године 1994. замолио Павића да напише пропратни текст уз књигу Јурија Стојанова „ The Hidden Tradition in Europe“, и тај текст је у књизи објављен.

Најзад, може се рећи да је у једној лепој књизи „ The Ravenous Muse“ објављеној у Њујорку 1996. године Karen Elisabeth Gordon унела неке фрагменте из Павићевиh романа у један богати избор кулинарских страница писаца из целог света.

У књизи Стварање нације, разарање нације, Књижевност и културна политика у Југославији (Making a Nation, Breaking a Nation: Literature and Cultural Politics in Yugoslavia. Stanford University Press, 1998) један професор чикашког универзитета Е. Б. Вахтел (Andrew Baruch Wachtel) посветио је 1998. одељак Павићу и задржао се на његовом Хазарском речнику покушавајући да књигу протумачи политички. У вези са тим текстом Милорад Павић ми је у једном писму написао следеће:

Господин Е. Б. Вахтел покушао је да „Хазарски речник“ протумачи као нешто што је утицало на Слободана Милошевића и распад Југославије. Контекст књиге спречио га је да помене такве ставове у односу на Хазарски речник као што су, на пример, утисци француских критичара, од којих један каже „сви смо ми Хазари“, мишљења атомских физичара који сматрају да је реч о изгубљеном народу чије се име Хазари пореди са идентичним називом за „црне рупе у васељени“ и „квазаре“. Како то да је такво дело преведено досад на 38 језика у свету, укључујући и енглески језик, на којем је објављено у Енглеској код „Пингвина“ и у Сједињеним америчким државама код „Кнопфа“, а Њујорк тајмс бира Хазарски речник за једну од најбољих страних књига објављених у САД 1988? С обзиром да је аутор покушао да прикаже моје дело у политичком контексту, недостаје чињеница да сам после првих афирмативних судова о Милошевићу, када сам видео куда Милошевић води Србију, потписао петицију захтевајући да Милошевић поднесе оставку. Та петиција са потписима је објављена у највећем београдском листу „Политика“ 1992 године. Нападати Милошевића када је био на власти и то у земљи било је много опасније него из иностранства где су то многи чинили. Нетачно је тврђење аутора да сам учествовао у писању „меморандума САНУ“ – ја сам у САНУ изабран после тренутка када је тај меморандум писан, па га нисам могао ни прочитати, а некмоли писати…”

Занимљиво је да један други професор чикашког универзитета номинује Павића за Нобелову награду у књижевности четири-пет година заредом у то време, и копије тих номинација шаље Павићу, па осуда и писац ових редова то зна. Сличан је случај и са једним професором са америчког универзитета Arizona State University, који је у више наврата номиновао Павића за Нобелову награду.

На бројним сајтовима интернета под одредницом ergodic literatureмогу се наћи подаци да у овај књижевни правац (који долази после „постмодерне“) спадају и књиге Милорада Павића.

У Сједињеним америчким државама се 2006. године појавило једно чудно издање „Хазарског речника“ (Њујорк: Alfred A. Knopf, август 2006.) што бележи Google који доноси насловну страну тог издања. У текст романа убачене су три реченице којих у оригиналу нема и Google их наводи поредећи са изворником. То је, на пример, поднаслов „хермафродитска верзија“ и једна претња где се каже да ће храна коју узима писац „Хазарског речника“ Теоктист Никољски „да му изађе на нос и уши“.

Драгана Рајков